6 znakova koji otkrivaju da ste SAGORELI na poslu

Do izgaranja dolazi kada su zahtevi za poslom veliki duže vreme a nisu nadoknađeni dovoljnim mentalnim i fizičkim resursima. U toj situaciji ljudi više nisu u mogućnosti da se oporave od svog zahtevnog posla. Njihova energija se postepeno iscrpljuje, što rezultira stanjem mentalne iscrpljenosti, ciničnim i negativnim odnosom prema poslu, kao i opadanjem učinka.

Istraživanja su pokazala da su primarni uzroci sagorevanja preterani i produženi zahtevi za poslom. Ovo uključuje, na primer, velika opterećenja, nesigurnost posla, dvosmislenost uloga, konflikt, stres ili stresne događaje i radni pritisak.

Posledice izgaranja na poslu

Izgaranje ima teške posledice, pre svega na ljude koji su njime pogođeni. Ono različito utiče na ljude, ali čak i blagi slučajevi, koji mogu da traju nekoliko godina, mogu dovesti do mnoštva negativnih zdravstvenih ishoda.

Ovo uključuje:

anksioznost i depresiju u vezi sa poslom

povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti

dijabetes tipa 2

nesanicu

glavobolje

povećanu smrtnost

Ljudi sa blagim slučajevima sagorevanja, takođe, su izloženi riziku od razvoja težeg sagorevanja, što će ih odvratiti od posla zbog bolesti tokom dužeg perioda.

Izgaranje je zabrinjavajuće i za organizacije jer ima negativan uticaj na kreativnost, dovodi do veće fluktuacije zaposlenih, povećanog izostajanja sa posla i lošeg učinka na poslu.

Simptomi sagorevanja razlikuju se od osobe do osobe, a ponekad ljudi možda čak ni ne shvataju da su izgoreli sve dok ne budu konstantno umorni, i suviše iscrpljeni da bi funkcionisali.

Ljudi koji doživljavaju sagorevanje iscrpljuju energiju i mogu biti preopterećeni čak i malim zadacima. Distanciraju se od svog posla, bore se sa sumnjom u sebe i razvijaju cinične, negativne stavove prema svom poslu ili ljudima za koje rade.

Simptomi sagorevanja mogu se pronaći pomoću odgovora na pitanja:

Da li o svom poslu uglavnom govorite na negativan način?

Da li ste skloni da manje razmišljate o svom poslu i radite svoj posao gotovo mehanički?

Da li vam je ponekad muka zbog vaših radnih zadataka?

Ima li dana kada se osećate umorno pre nego što stignete na posao?

Da li se često osećate emocionalno iscrpljeno tokom svog posla?

Da li se obično osećate iscrpljeno i umorno nakon posla?

Oporavak od sagorevanja i prevencija treba da pomognu da se minimiziraju zahtevi posla koji izazivaju iscrpljenost i neangažovanje. Na primer, smanjenje radnog opterećenja i radnog pritiska i uspostavljanje jasnih granica između života i posla može pomoći da se smanje stresni zahtevi za poslom.

Resursi za posao takođe mogu pomoći da se ublaži uticaj zahteva za poslom. Ovo uključuje stvari poput kontrole posla, različitih zadataka, socijalne podrške, povratnih informacija o učinku, mogućnosti za profesionalni razvoj i kvaliteta odnosa radnika sa svojim nadređenim.

Kada ljudi imaju obilje ovih resursa, veza između zahteva posla i sagorevanja je znatno smanjena jer pomažu radnicima da se bolje nose

Oporavak je moguć

Oporavak znači da zaposleni imaju neradno vreme gde se mogu opustiti i odvojiti od posla. Ovo može uključivati aktivnosti u slobodno vrijeme koje omogućavaju ljudima da jednostavno dožive zadovoljstvo bez pritiska konkurencije.

Istraživanje je takođe pokazalo da je kreiranje posla efikasna intervencija sagorevanja. Kreiranje posla znači da zaposleni prave mala prilagođavanja i zahtevima posla i resursima. Zaposleni mogu da smanje svoje zahteve za poslom preduzimanjem koraka za minimiziranje emocionalno, mentalno ili fizički zahtevnih aspekata posla ili smanjenjem radnog opterećenja, piše Science Alert

Na primer, ovo može uključivati traženje mirnijeg mesta za rad, povećanje resursa za posoa, podršku...