Kako smo desetkovali stoku

Samo u poslednjih 20 godina ostali smo bez 397.000 goveda, oko 810.000 svinja ali i bez skoro 3,4 miliona grla živine! Jedini blagi porast zabeležen je kod broja ovaca, kojih u odnosu na pre 20 godina imamo oko 75.000 više. Struka pak kaže da je ovaj porast broja živine simboličan te da je neophodno neuporedivo više da je imamo.

Kako ukazuje agroekonomski stručnjak Branislav Gulan, nama je za povratak izgubljenog prehrambenog suvereniteta potrebno znatno više i stoke i živine.

- Mi smo na skromnih 698.871 grla goveda, a potrebno je da ih imamo barem dva miliona! Svinja imamo 2.403.991, a treba da ih imamo bar 6 miliona - jer, svaka srednje razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika kako bi imala dovoljno za sopstvenu potrošnju. A mi ih imamo kao posle drugog svetskog rata, pre sto godina - ukazuje Gulan za Direktno.

Ništa bolja situacija, kaže, nije ni po pitanju ovaca i živine.

- Mi imamo 1.684.013 ovaca a trebalo bi da ih imamo čak oko 3,5 miliona. Tako da je taj neki simboličan porast njihovog broja u odnosu na pre 20 godina zaista zanemarljiv. Istovremeno, živine imamo 14.509.387 a trebalo bi da imamo čak 90 miliona živine i oko osam miliona koka nosilja. Sve ovo pokazuje da smo mi zemlja koja je zbog loše agroekonomske politike izgubila odavno poljoprivredni suverenitet, te da treba mnogo da se zapne ne bi li se on povratio - ističe Gulan.

Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu i agroekonomski analitičar, naglašava da nam se stočni fond konstantno smanjuje od devedeset godine. Tako se recimo broj goveda sa oko 1,6 miliona 1990. godine spustio na oko 908.000 2012. godine, a broj svinja je takođe doživeo ozbiljan trend pada - sa 4,3 miliona 1990. na 3,4 miliona 2012. Isto je i kod ovaca, kojih je 1990. bilo 2,1 milion, a 2012. oko 1,7 miliona - naveo je Prostran za Direktno.

Pre ovog opadajućeg trenda, ukazuje, Srbija je bila najagrarnija republika u bivšoj Jugoslaviji i obezbeđivala je od 45 do 90 odsto pojedinih proizvoda.

- Srbija, kao zemlja kukuruza, ječma i stočne hrane, bila je ozbiljan izvoznik u toj bivšoj državi, pre svega goveđeg mesa, bebi bifa, najviše u Italiju i Grčku ali je on išao i u druge zemlje EU. I svinjska konzerva je za potrebe američke vojske išla u Nemačku a sretao sam je i u Americi. Ovce smo, jagnjad pre svega, izvozili u arapske zemlje - Libiju, Tunis, Maroko, a i kod živine je bilo isto izvoza. No, 1992. godine su uvedene sankije Komiteta za sankcije UN i zabrana izvoza svega počela je tada da se brzo oseća na stočarskoj proizvodnji. A izvoz nam je bio razvojna komponenta, jer dok ima izvoza ima i rasta proizvodnje - navodi Prostran.

Sankcije koje su potrajale do 1996. godine ozbiljno su dugoročno uzdrmale proizvodnju.

- A tu je bila i visoka inflacija, pa je pala i domaća potrošnja. Nastavilo se vreme ratova, bombardovanja i taj trend je išao tako da smo svake godine gubili između 2 i 2,5 odsto svih vrsta životinja. Broj goveda nam se smanjio bukvalno duplo do 2012. A sledeća faza je bila privatizacija, kada je došlo do uništavanja stočarske proizvodnje. I još uvek se mi oporavljamo od svega toga - ukazao je Prostran.

Kako naglašava, potpuno otvaranje tržišta i njegova liberalizacija dodatno su stvorili probleme domaćoj proizvodnji, imajući u vidu da su naši farmeri došli u nekonkurentnu poziciju u odnosu na farmere iz EU koji imaju velike subvencije.

- Sve to nas je dovelo u situaciju u kojoj smo - zaključio je Prostran.