Foto-robot srpskog sela: Manje ljudi, manje stoke, sve stariji domaćini

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 4.720 sela. Od toga je čak 1.200 u fazi nestajanja jer imaju manje od po 100 stanovnika.

Istovremeno, u Srbiji ima 508.365 gazdinstava. A u svakom je prosečan broj članova i stalno zaposlenih po 2,2 lica. Dakle, ukupno je 1.150.653 osoba u tom primarnom sektoru.

Starost nosioca polјoprivrednih gazdinstava je 60 godina, dok je tek svaki 11 nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina!

Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara.

U njemu danas postoji po jedno govedo, najčešće krava, pet svinja, 43 živine i tri košnice.

A ako je verovati prognozama, biće još gore jer su stručnjaci ocenili da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati 3.000 sela! Spašće Srbija tada na tek oko 1.700 sela...

Komentarišući ove sumorne podatke, agroekonomski stručnjak i publicista Branislav Gulan za Direktno kaže da mlad čovek ne odlazi od zemlјe, već odlazi od neizvesnog novčanog toka.

- Polјoprivreda u kojoj se ne može projektovati prihod ne može zadržati ni mlade ljude ni znanje! A pitanje zato nije "ko je kriv", pitanje je "kako je ekonomska logika sela vremenom postala nestabilna?". Ovaj proces nije posledica jedne odluke, jednog perioda ili jednog ciklusa. On je rezultat višedecenijskih strukturnih slabosti, tržišnih pritisaka i demografskih kretanja koja su postepeno podrivala predvidivost - naglašava Gulan.

Stočarstvo je, navodi, godinama poslovalo u uslovima povećanog rizika i strukturne nestabilnosti.

- Više od tri i po decenije stočarstvo je imalo godišnji pad proizvodnje, i to od po tri odsto! Od polјoprivrednika se tražilo prilagođavanje, ali često nije postojao sistem na koji može da se osloni. Polјoprivreda nikada u Srbiji nije bila sistemska prioritetna grana. Osim u vreme protesta na ulici, kada su izlazili proizvođači hrane - kaže Gulan.

Navodi i da je u poslednjih deset godina Srbija izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije.

- A imamo velike i neiskorišćene šanse i u ruralnom turizmu! Ništa nije ni izbliza iskorišćeno. Primer za to je 10 privlačnih, a neiskorišćenih sela koja se preporučuju za seoski turizam. Među njima su Rajačke pimnice i okolina, kod Negotina, Kameno selo, Stara planina, Lukovska banja, Kuršmlija, Prolom banja, Sisevac kod Paraćina, salaši u Vojvodini i niz drugih neodovolјno posećenih naselјenih i nenaselјenih sredina… U tim sredinama ima posla za sve koji traže svoj krov nad glavom - smatra Gulan.