Skupo plaćen promašaj: Navodnjavanje u Srbiji daleko od planova!

Prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama u Republici Srbiji za period 2021-2023. godine, realizovano je svega 30 odsto.

U izveštaju DRI iz septembra 2025. godine navodi se da, uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra (!) u infrastrukturu za navodnjavanje u periodu 2021–2024, značajan broj sistema nije stavljen u funkciju. U pojedinim slučajevima završeni su ključni objekti, poput brane i akumulacije "Mali Iđoš", crpne stanice "Mali Iđoš 2", podsistema "Srbobran" i sistema "Jaseničke kapi", ali oni i dalje nisu u upotrebi.

- Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi strateških dokumenata. Program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji do 2032. godine, i pored obezbeđene tehničke podrške od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, još uvek nije usvojen - ukazuje za Direktno agroekonomista Branislav Gulan.

DRI ukazuje i na ozbiljne nedostatke u upravljanju. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju sistema za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne infrastrukturne elemente, poput kanala i crpnih stanica. Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP "Srbijavode", najčešće zbog lošeg fizičkog stanja ili nerešene dokumentacije o izgradnji i vlasništvu.

- Iako su sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini izgrađeni na oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto površina pogodnih za navodnjavanje, u praksi su funkcionalni na znatno manjoj površini zbog nedostatka održavanja i neadekvatnog upravljanja. Zato planirano povećanje navodnjavanih površina nije ostvareno, što direktno ugrožava strateške ciljeve u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama do 2034. godine - napominje Gulan.

Nakon sprovedene revizije, DRI je dala ključne preporuke:

- Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkoj direkciji za vode da preduzme neophodne aktivnosti kako bi se usvojili Akcioni plan i program navodnjavanja;

- JVP "Srbijavode" i "Vode Vojvodine" da ubrzaju realizaciju započetih projekata izgradnje, rekonstrukcije i sanacije sistema, kako bi oni bili stavljeni u funkciju, kao i da u registar vodnih objekata unesu sve potrebne podatke o infrastrukturi.

Gulan ukazuje da poseban primer neiskorišćenog potencijala predstavlja hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav (DTD).

- Ovaj višenamenski sistem, namenjen odbrani od poplava, navodnjavanju, plovidbi, turizmu i drugim privrednim aktivnostima, prostire se na oko 12.700 kvadratnih kilometara između Dunava i Tise u Vojvodini. Gradnja sistema započeta je 1947. godine, a nakon tri decenije ulaganja većih od milijardu dolara, zvanično je pušten u rad 1977. godine otvaranjem brane kod Novog Bečeja. Tada je najavljeno da će omogućiti navodnjavanje 510.000 hektara i odvodnjavanje milion hektara! Ali, ti kapaciteti nisu ostvareni. Navodnjavanje nikada nije ostvareno a odvodnjavanje milion hektara je funkcionisalo sve do 2005, kada su naišle velike vode iz Rumunije i sistemi nisu mogli da ih prime pa su bile velike poplave u Vojvodini - ističe Gulan.

Dodatni problem, dodaje, predstavlja dugogodišnje zapuštanje sistema.

- Nakon 2005. godine, usled velikih voda i nagomilanog mulja procenjenog na više od 15 miliona kubnih metara, sistem nije mogao da primi višak vode, što je dovelo do poplava u delovima Banata i Bačke. Do danas nije u potpunosti revitalizovan, pre svega zbog nedostatka sredstava i adekvatne mehanizacije za uklanjanje nanosa. Iako je u periodu od 1958. do 1976. godine izvršena značajna rekonstrukcija i izgrađeni brojni objekti, uključujući 84 mosta i ključnu branu kod Novog Bečeja koja reguliše vodostaj Tise, potencijal sistema i dalje nije iskorišćen u meri u kojoj je planirano - konstatuje on.

Bez hitne promene pristupa, Srbija rizikuje da i u narednim godinama ostane bez adekvatne zaštite od sve učestalijih suša, a cenu takve neefikasnosti platiće poljoprivrednici i celokupna proizvodnja.