Srbija pred bankrotom, a pravi se da nam sredstva EU ne trebaju

Sa tim u vezi je reagovao i ministar finansija Siniša Mali koji je, gostujući u emisji "Hit tivt" na televiziji Pink, poručio da je neutralan efekat tih sredstava na budžet Srbije.

- Tu se radi o kreditima, a ostalo su grantovi. Ja u budžetu ne računam na to – ako se desi, desi se. Međutim, sve je to vezano za reforme koje Srbija sprovodi na putu za EU. Više sam posvećen tome da mi ostvarimo naše ciljeve, a neka se oni bave politikom: ako žele da puste ta sredstva, pustiće - rekao je Mali za TV Pink.

Međutim, ekonomisti, sagovornici Direktno.rs imaju drugačije viđenje.

Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića kao prvo nije u redu da jedan ministar finansija govori tako nešto i sa nipodaštavanjem se odnosi prema sredstvima koja dobijamo po izuzetno povoljnim uslovima.

- Takva retorika je pogrešna i štetna i može da ima dalekosežnijem posledice - kaže Kovačević.

Objašnjava i da ta sredstva nisu toliko beznačajna jer će se ove godine sigurno ići na rebalans budžeta, a deficit će biti veliki i ona bi nam dobrodošla.

- Ako su već tako beznačajna, zašto ministar, ukoliko bi ih dobili, ne bi smanjio porez građanima, kad su već beznačajna - pita Kovačević.

Dodaje i da se Srbija iz godine u godinu zadužuje pod ,mnogo nepovoljnijim uslovima, što je takođe pokazatelj da ova sredstva iz "Plana rasta" nisu baš beznačajna, jer da nam ne trebaju, ne bi se ni zaduživali.-

- Srbija nema višak kapitala i naš dug se stalno povećava. Zbog toga je ružno davati ovakve izjave kakve izgovara ministar finansija - podvlači Kovačević.

Sa druge strane ekonomista Branko Dragaš ima mnogo fatalnije viđenje celokupne ekonomske situaije u kojoj se Srbija nalazi.

On za Direktno.rs kaže da Srbiji sredstva od 1,5 milijardi evra iz Plana rasta uopšte ne trebaju, ali ne zato što ona nisu dobrodošla, već zato što je Srbija već prezadužena i veštački se održava od proglašenja bankrota.

Objašnjava da su država, građani, kompanije i banke ukupno zaduženi preko 125 milijardi evra, a da je naš bruto domaći proizvod (BDP) falsifikovan i lažno se predstavlja, a to je posledica nerealnog deviznog kursa i napumpavanja inflacije.

- Država prikazuje da je BDP 90 milijardi evra, dok je on realno 53 milijarde evra. Kada uporedimo BDP od 53 milijarde evra i zaduženost od 125 milijardi ispada da je Srbija zadužena 136 odsto, a ne 46 odsto kako se prikazuje i još se priča da ima prostora za nova zaduživanja - kaže Dragaš.

Naglašava da država u 125 milijardi evra duga ne prikazuje obaveze prema izvoznicima i povraćaju PDV-a od 4 milijarde evra, ne prikazuje garancije od 3 milijarde evra i ne prikazuje šta su krediti u okviru direktnih stranih investicija, a šta zaista sredstva iz tih direktnih investicija.

- Da stvar bude grđa, nedavno se država zadužila još 3,1 milijardu evra. Od toga će milijarda otići na vraćanje dospelih obaveza i refinansiranje, ali po mnogo većoj kamati, dok će 2,1 milijarda biti potrošena na izbornu kampanju, lažna obećanja i dodvoravanje građanima asfaltiranjem nekih sokaka, ili za nabavku paketa pomoći i svega onog što ova vlast radi pred svake izbore - pojašnjava Dragaš.

Dodaje i da Srbija nije imala sredstava da vrati dve milijarde evra dospelih kredita Emiratima.

- Godišnja kamata na kredite je prešla 2,2 milijarde evra za ovu godinu i to bez ovog novog kredita od 3,1 milijarde evra. Ukupna kamata koju ove godine treba da plate država, građani, kompanije i banke je 7 milijardi evra bez glavnice koja je oko 6 milijardi evra. To je ukupno 13 milijardi evra. A da ne pominjemo budžetski deficit koji će ove godine biti najmanje 3,5 milijardi evra. To je ukupno 16,5 milijardi evra. Ono što se ne pominje u javnosti je i spoljnotrgovinski deficit koji je od 2012 godine narastao na 106 milijardi dolara - kaže Dragaš.

Podvlači da su ove cifre katastrofalne.

- Srbija je bankrotirala samo to još niko ne objavljuje - zaključuje Dragaš.