Kako je nastala pesma "Đurđevdan": Priča o prkosu, boli i sećanju iz voza za Jasenovac

Na Đurđevdan 1942. godine, brojni Srbi iz Sarajeva bili su zatočeni u zatvorima i logorima. Tog jutra, kako je svedočio profesor dr Žarko Vidović, vrata ćelija su otvorena uz ciničan poziv da krenu na „đurđevdanski uranak“.

- Tog 6. maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: „Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak“,  priseća se Vidović, preživeli svedok koji je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima.

Zatočenici su potom sprovedeni do Vijećnica u Sarajevu, gde su ih čekali "vozovi smrti".

- Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo, svedoči Žarko Vidović.

U takvim uslovima, tokom puta ka Jasenovcu, među zatočenima se rodila pesma. Prvi ju je, prema svedočenjima, zapevao mladić iz kulturno-umetničkog društva „Sloga“, a zatim se ona širila od vagona do vagona, postajući glas svih koji su delili istu sudbinu.

Ustaše su ubrzo reagovale zatvaranjem otvora na vagonima, čime su uslovi postali još teži, a mnogi nisu preživeli ni sam transport.

Pesma „Đurđevdan“ tako je nastala kao izraz tuge i bola, ali i ponosa i prkosa ljudi koji su, i u najtežim trenucima, uspeli da sačuvaju dostojanstvo.

Decenijama kasnije, novu popularnost dobila je zahvaljujući obradi koju je uradio Goran Bregović, ali njeno izvorno značenje ostaje duboko povezano sa istorijskim sećanjem.