Tajanstveni običaji Đurđevdana: Verovanja koja su naši stari prenosili vekovima

Sva ta verovanja, koja se i danas tiho poštuju, potiču iz vremena kada je čovekov opstanak zavisio od milosti zemlje i neba.

Najveći deo „magije“ ovog praznika vezan je za bilje i vodu. Veruje se da uoči Đurđevdana svaka biljka dobija posebnu moć, pa se branje zdravca, drena i đurđevka pretvara u simboličnu potragu za zdravljem i snagom.

Posebno mesto zauzima verovanje u „omaju“, vodu koja prska sa vodeničnog kola. Smatralo se da ona odnosi nesreću i umor, pa su devojke nekada odlazile na potoke, verujući da će im ta voda doneti lepotu i sreću.

Važnu ulogu imaju i vremenska predskazanja. Ako na Đurđevdan padne kiša, to se smatra dobrim znakom, veruje se da svaka kap donosi rodnu godinu i pune ambare. Postoji i izreka da će biti „kiše za svaku brazdu“. S druge strane, vedar i sunčan dan nagoveštava dobro zdravlje ljudi i stoke.

Zanimljivo je i verovanje u zaštitnu moć koprive. U nekim krajevima deca su se blago „žarila“ koprivom po nogama kako bi bila zdrava i snažna. Takođe, od leskovih grančica pravili su se krstići koji su se postavljali u njive i dvorišta, jer se verovalo da leska štiti od oluja i groma.

Devojke su imale posebne rituale vezane za ljubav i sudbinu. Verovalo se da treba da izađu pre svitanja, sakupe rosu i njome se umiju, a zatim pogledaju svoj odraz u vodi. Smatralo se da će tada „videti“ ili osetiti onoga ko im je suđen.

Za domaćine je Đurđevdan bio važan i zbog stoke. Prva muža ovaca obavljala se upravo tog dana, a mleko se propuštalo kroz venac od lekovitog bilja kako bi ga bilo u izobilju tokom cele godine. Postojalo je i pravilo da se na ovaj dan ništa ne pozajmljuje iz kuće, posebno so ili posuđe, kako se ne bi „iznela sreća“.

Posmatrala se i priroda. Ako je do Đurđevdana šuma olistala toliko da se „vuk može sakriti“, verovalo se da će godina biti rodna. Ako ne, strahovalo se od suše.

Zanimljivo je i verovanje vezano za kukavicu, ako se oglasi na ili posle Đurđevdana, to je dobar znak, dok se njen glas pre praznika smatrao lošim predznakom. Takođe, verovalo se da na ovaj dan vukovi ne napadaju jer im Sveti Georgije „veže čeljusti“ kako bi zaštitio ljude i stoku.

Sva ova verovanja govore o tome koliko je čovek nekada bio povezan sa prirodom, tumačeći svaki znak, vetar, rosu ili glas ptica, kao poruku o onome što dolazi.