"To je tek početak?!": Pala je prva žrtva krize zbog rasta cena kerozina!

"Spirit erlajns", naime, je kompanija značajne veličine koja je imala 125 aviona i prevozila mesečno milion i po putnika, a njen prekid rada ostavio je bez posla 17.000 stalnih i privremeno zaposlenih radnika. Takođe, na desetine hiljada putnika ostalo je bez letova, od kojih su mnogi trenutno na pola svog puta.

Kompanija je dva puta proglasila bankrotstvo u poslednje dve godine, ali su je dokrajčile cene kerozina koje su se udvostručile od početka godine, preneo je RTS.

Da bi ovo mogao da bude tek početak gašenja avio-kompanija, smatra Marina Eftimiju, profesorka upravljanja u vazduhoplovstvu na Univerzitetu u Dablinu, koja je za Dojče vele napomenula da su cene kerozina u Evropi porasle s oko 68,27 evra po barelu u februaru na 153,84 evra krajem aprila, prema podacima Međunarodno udruženje za vazdušni prevoz.

- Ako ostanu visoke cene goriva, koje čine između četvrtine i polovine ukupnih troškova poslovanja avio-kompanija, a kompanije nisu osigurale zaštitu od rasta cena, mogle bi bankrotirati - poručila je.

Ne čudi zato apel avio-prevoznika da se preduzmu konkretni koraci za ublažavanje situacije. Airlines for Europe, udruženje koje okuplja 16 evropskih avio-prevoznika koje, kako navode, predstavlja 80 odsto evropskog vazdušnog saobraćaja, pozvalo je Evropsku uniju da hitno preduzme mere kako bi se ublažio uticaj rata u Iranu. Oni su zatražili od EU da ublaži obaveze iz zakonodavstva protiv pretakanja goriva, koje zahteva da letovi unutar EU toče 90 odsto potrebnog goriva unutar EU. Takvi zakoni doneseni su kako bi se obeshrabrile avio-kompanije da kupuju jeftinije gorivo u zemljama s nižim ekološkim standardima. Takođe je zatraženo od EU da privremeno suspenduje sistem trgovanja emisijama štetnih gasova.

Stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija ocenjuje za Direktno da je bankrot avio-kompanija usled aktuelnog rasta cena nafte zbog ratnih dešavanja na Bliskom istoku, za sada pre svega problem Sjedinjenih Američkih Država, ali upozorava da će se vrlo brzo sličan scenario preliti i na Evropu.

- Ovo je trenutno veći problem za Ameriku, jer je njihova nafta skuplja i do 15 dolara u odnosu na Brent, koji dolazi iz regiona zahvaćenih sukobima. To je ozbiljan poremećaj na tržištu, imajući u vidu da je američka nafta lakša i da bi, po pravilu, trebalo da bude jeftinija za pet do osam odsto u odnosu na Brent. Međutim, sada imamo obrnutu situaciju, što dodatno podstiče inflatorne pritiske u SAD, koji su već iznad dva odsto – objašnjava Bušatlija.

Kako dodaje, najveći deo američke nafte troši se na domaćem tržištu, dok se manji deo izvozi, pa ovakva disproporcija direktno pogađa unutrašnju ekonomiju.

- Iako je ovo trenutno dominantno američki problem, Evropa će se vrlo brzo suočiti sa sličnim izazovima. Ostaje neizvesno kako će se iz toga izvući - zaključuje Bušatlija.

Petar Vojinović, urednik portala Tango Six, ocenjuje za Direktno da rast cena goriva dodatno opterećuje avio-industriju, ali naglašava da pojedinačni primeri ne mogu da se generalizuju na čitav sektor.

- Važno je razumeti da je slučaj Spirita nereprezentativan, jer je reč o kompaniji koja se već suočavala sa ozbiljnim poslovnim izazovima. Pokušavali su da posluju po ultraniskotarifnom modelu, koji je kompleksan čak i na američkom tržištu. Istina je da su iskoristili takozvani „revenge travel“ talas nakon pandemije, ali je potražnja za avio-saobraćajem godinama unazad bila toliko visoka da su kompanije sa većim baznim troškovima zapravo ostvarivale veće profite – objašnjava Vojinović.

Kako dodaje, poslovni model ove kompanije bio je specifičan i dugoročno teško održiv.

- Spirit je bio u pokušaju spajanja sa drugom avio-kompanijom, ali sud to nije dozvolio zbog monopola, pa je praktično bilo pitanje vremena kada će doći do problema. Rast cena goriva samo je dodatno povećao troškove i ubrzao kraj, to je bio poslednji u nizu izazova sa kojima su se suočavali – navodi on.

Vojinović ističe da su velike avio-kompanije znatno otpornije na ovakve šokove, ali i ukazuje na činjenicu da neke već smanjuju broj letova usled krize izazvane cenom goriva.

– Kompanije sa većim prihodima, flotama i razvijenim mrežama letova, uz ozbiljne kapitalne rezerve i unapred ugovorenu kupovinu goriva, daleko lakše podnose ovakve poremećaje. Na primer, Er Srbija već treću godinu zaredom beleži rast profitabilnosti i planira širenje mreže destinacija, što pokazuje da situacija nije jednako teška za sve. S druge strane, Lufthansa je otkazala oko 20.000 letova, ali to i dalje ne predstavlja veliki procenat u odnosu na njen ukupan obim saobraćaja – zaključuje Vojinović.

A avio-kompanije koje nastavljaju sa poslovanjem uveliko podižu cene svojih usluga. Tako je Er Frans-KLM uveo dodatnu naknadu od sto evra za međukontinentalne letove, dok je Lufthanza 22. aprila objavila da će u narednih šest meseci ukinuti 20.000 kratkih letova, dok će Skandinavijan erlajns otkazati oko 1.000 letova.

Prema nedavnom izveštaju konsultantske kompanije Teneo, cene avio-karata porasle su za 24 odsto od početka godine.

Prema podacima sa berzi u 9.30 sati, cena sirove nafte je porasla za 0,93 odsto na 102,931 dolar, a nafte Brent za 0,97 odsto na 109,232 dolara.