PRIZEMLJENI LETOVI, PRAZNI REZERVOARI? Evropa u strahu od nestašica!

Kako piše Politico, rat u Iranu podigao je cene energenata i zapretio snabdevanju kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za naftu i gas.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da sukob već skupo košta EU.

- Ovaj rat nas košta skoro 500 miliona evra dnevno zbog rasta cena energije - izjavila je ona.

Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp naložio je pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, što bi moglo dodatno da uzdrma globalno tržište energenata.

Direktor "DHL" grupe Tobias Majer kaže da Evropa ima ograničen uvid u situaciju:

- Imamo obezbeđene zalihe do maja i juna… ali šta će biti posle toga, teško je predvideti. Postoje strateške rezerve, ali nema jasne slike koliko je već potrošeno.

Iako države razmenjuju podatke o zalihama, veliki problem predstavljaju komercijalne rezerve koje su van domašaja institucija.

Jedan visoki evropski zvaničnik priznaje:

- Imamo vrlo ograničeno znanje o tržištu nafte i gasa. Ono što se zaista dešava sa zalihama - ne možemo pouzdano da pratimo.

Posebno je nejasna situacija sa rafinisanim gorivima poput dizela i kerozina, jer kompanije ne žele da dele podatke.

- Privatne kompanije nisu želele da dele informacije - naveo je jedan zvaničnik.

Zbog toga EU pokušava da uspostavi bolji sistem praćenja. Evropska komisija planira formiranje posebne opservatorije za gorivo, ali priznaje da je projekat tek u začetku.

- Radimo na boljem uvidu u stanje goriva, ali je prerano da kažemo kako će to funkcionisati - rekla je portparolka Komisije Ana-Kaisa Itkonen.

U međuvremenu, ministri energetike traže hitne mere i bolju koordinaciju. Neki čak predlažu brzu komunikaciju putem aplikacija poput "WhatsAppa" ili "Signala".

Situaciju dodatno komplikuje preusmeravanje tankera - umesto ka Evropi, sve više nafte ide direktno u Aziju.

Analitičar kompanije "Kpler" Šarl Kosterus upozorava:

- Isporuke su u okviru proseka, ali problem je što ih nema onoliko koliko bi moglo da ih bude.

Iako postoje određeni podaci o zalihama, stručnjaci priznaju da su nepotpuni.

- Znamo šta bi zemlje trebalo da imaju. Ali šta zaista imaju u svakom trenutku - to ne možemo da znamo - rekao je jedan evropski zvaničnik.