RAT POMERIO GRANICE: Nestašica goriva preti da prizemlji hiljade aviona

Aviokompanije se sada suočavaju sa ozbiljnim paradoksom - cene goriva eksplodiraju, dok istovremeno skuplje avionske karte guše potražnju koja bi trebalo da ih održi.

Cena mlaznog goriva skočila je sa oko 96 dolara po barelu u februaru na čak 197 dolara sredinom marta, što predstavlja dramatičan rast bez presedana, čak i u poređenju sa krizom tokom rata u Ukrajini 2022. godine. Posledice su brutalne: punjenje jednog aviona tipa Boing 737-800 poskupelo je za svega nedelju dana sa oko 17.000 na više od 27.000 dolara.

Prema podacima Biznis Insajdera, dvadeset najvećih svetskih aviokompanija izgubilo je oko 53 milijarde dolara tržišne vrednosti od početka sukoba, iako su pre toga očekivale rekordnu dobit od 41 milijarde dolara u 2026. godini.

Direktor Junajted Erlajnsa Skot Kirbi najavio je ukidanje oko pet odsto planiranih letova, upozorivši da su troškovi goriva u samo tri nedelje više nego udvostručeni i da je dalji razvoj situacije potpuno neizvestan.

Stručnjaci upozoravaju da se industrija nalazi u "savršeno olujnoj" situaciji. Predsednik Erlajn Menadžment grupe Rigas Doganis ističe da su kompanije primorane da istovremeno snižavaju cene kako bi privukle putnike i povećavaju ih zbog rasta troškova - što je gotovo neodrživo.

Analitičari Dojče banke upozoravaju da bi bez brzog rešenja mnoge aviokompanije mogle da prizemlje hiljade aviona, dok bi najslabiji prevoznici mogli potpuno da obustave rad.

Kriza nije samo pitanje cene, već i dostupnosti goriva. Direktor Total Energies Patrik Pujane upozorio je da se nestašice već šire iz Azije ka Evropi i da bi posledice mogle biti "vrlo dramatične".

Za putnike to znači samo jedno - skuplje karte i manje opcija. Prema analizi kompanije OAG, cene avio-karata su već porasle za 24 odsto početkom 2026, dok se na popularnim rutama očekuju dodatna poskupljenja od 10 do 20 procenata.

Američki predsednik Donald Tramp dodatno je zaoštrio retoriku poručivši državama koje ne podržavaju akcije protiv Irana da bi mogle da ostanu bez pristupa gorivu.

Evropa za sada reaguje neujednačeno - pojedine države smanjuju poreze na gorivo ili uvode subvencije, dok Evropska komisija razmatra šire mere za energetsku krizu. Energetski komesar Dan Jergensen otišao je i korak dalje, predlažući smanjenje putovanja kako bi se očuvali resursi.

Iako je avio-industrija preživela brojne krize - od naftnih šokova 1970-ih do pandemije 2020. - ova situacija se izdvaja po razmeri: rute su poremećene, gorivo je skupo i teško dostupno, a pritisak na kompanije i putnike raste iz dana u dan.

Za sve koji planiraju letovanje poruka je jasna - očekujte više cene, manje letova i nastavak neizvesnosti u mesecima koji dolaze.