Glumio je večitog bolesnika, a život mu je bio tiši od svih uloga: Tužna istina o Dušanu Počeku koja i danas odzvanja

Pre nego što je kročio na scenu, studirao je medicinu. I nije to bila prolazna faza, bio je nadomak diplome. Sudbina je, ipak, imala drugačiji plan. Pozorište ga je „odvelo“ na drugu stranu, ali znanje koje je poneo sa studija nikada nije napustio. Među kolegama je ostao poznat kao „doktor“ – onaj koji prvi pritekne kada nekome pozli, koji ume da proceni, posavetuje, smiri.

I dok su njegovi likovi u serijama poput "Bolji život" i "Srećni ljudi" dramatizovali svaku tegobu, privatno je bio glas razuma. Njegove rečenice nisu bile teatralne, već jednostavne: „Nije to ništa“ ili „Idi kod lekara, nemoj da se zezaš.“ I gotovo uvek bio je u pravu.

Karijera mu je bila bogata i raznovrsna. Igrao je u naslovima koji su danas deo televizijske i filmske istorije: "Put oko sveta", "Bokseri idu u raj", "Salaš u Malom Ritu", "Više od igre", "Vruć vetar", "Kamiondžije". Generacije su odrastale uz njegove uloge, a replike koje je izgovarao i danas se citiraju.

A onda, tišina.

Po sopstvenoj želji, sahranjen je skromno, bez pompe, u krugu najbližih, na Novom groblju u Beogradu. Bez publike. Bez aplauza. Bez kolega.

U svetu u kojem se često meri ko je koliko viđen i ispraćen, njegova poslednja scena prošla je gotovo nečujno. I upravo u toj tišini krije se možda najjača poruka njegove priče, da veličina ne mora da bude glasna da bi bila stvarna.

Ostale su uloge. Ostao je trag i jedna tiha, pomalo gorka činjenica koja se ne zaboravlja lako.