Nafta juri ka 150 dolara po barelu, evropske rezerve na ivici da presuše već sledećeg meseca!

Naime, u sredu su tržišta na vest o postizanju primirja reagovala pozitivno, te je cena nafte u danu pala za 15 odsto, dok je cena gasa u Evropi smanjena za 20 odsto. No, ta situacija nije potrajala. Danas su standardizovani finansijski ugovori kojima se trguje na Interkontinentalnoj berzi za Brent naftu sa isporukom u junu poskupeli za 2,08 odsto, na 96,83 dolara, dok su fjučersi za američku sirovu naftu sa isporukom u maju porasli za 2,86 odsto, na 97,27 dolara.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Direktno kaže da nije pitanje da li će cena nafte nastaviti da raste, već samo kada će dostići nivo od 150 dolara za barel.

- Američke strateške rezerve nafte projektovane su još u vreme Hladnog rata i iznose oko 718 miliona barela. Sada su, kako bi intervenisale na tržištu radi stabilizacije cena, već pustile značajne količine iz rezervi — potrošeno je blizu 400 miliona barela, pa sada raspolažu sa oko 300 miliona - objašnjava Zdravković.

On ističe da SAD energetski nisu direktno ugrožene, jer imaju kapacitet da povećaju sopstvenu proizvodnju i obezbede dovoljne količine za domaće potrebe.

- Amerika neće imati problem, ali ostatak sveta hoće. Suočavamo se sa ozbiljnim manjkom nafte - upozorava Zdravković.

Prema njegovim rečima, Rusija je već povećala prodaju i radi punim kapacitetom, ali ukoliko se aktuelna kriza nastavi, evropske rezerve mogle bi da presahnu već narednog meseca.

- Nije reč samo o otvaranju Ormuskog moreuza, već je pitanje i kolika je šteta naneta naftnoj i gasnoj infrastrukturi. Tek ćemo videti koliko će vremena biti potrebno da se sistem oporavi. Sve u svemu, više nema dileme — pitanje je samo trenutka kada će cena nafte dostići 150 dolara po barelu - zaključuje on.

Stručnjak za strana ulaganja Mahmud Bušatlija za Direktno ocenjuje da je jasno da će cene nafte u narednom periodu nastaviti da rastu.

– Mislim da će cene ponovo početi da rastu, jer se pokazalo da Amerika ne poštuje svoj deo dogovora. Sada odjednom tvrde da Liban nije bio pomenut, iako je ranije Donald Tramp govorio da Izrael neće napadati, a upravo je to dovelo do ponovnog zatvaranja Ormuskog moreuza. Verujem da će ova situacija izazvati i oštriji odnos arapskih zemalja prema Americi - kaže Bušatlija.

Ukazuje da Amerikanci imaju svoje kompanije i vojne objekte širom tog regiona kako bi, navodno, obezbeđivali stabilnost, a ispada da ne mogu da zaštite ni sopstvene interese.

- Takva situacija nikome ne odgovara – čak ni Iranu, koji ne može da izvozi svoju naftu kada je Ormus zatvoren. Zato verujem da bi arapske zemlje mogle da reaguju slično kao kada su u Evropi uvedene sankcije Rusiji, nakon čega je Katar poručio da neće povećavati isporuke gasa evropskom tržištu. Amerika, na kraju, ovakvim potezima radi protiv sopstvenih interesa – smatra Bušatlija.