Kako tempo unosa hrane utiče na naše zdravlje

Kako se tako brzo jede? Svi se klasifikujemo ili kao spore ili brze izjelice ali koliko to zapravo utiče na naše zdravlje? Sprovedeno je više studija na temu povezivanje brzog unosa hrane sa gojenjem i sporog sa boljim metabolizmom. Ali pošto je svaki organizam individua za sebe, teško je generalizovati.

Ali nije samo genetika, to je način života koji se mnogo promenio poslednjih decenija. Svi smo ubrzali do maksimuma, zbog čega stručnjaci često ističu da jedemo na nogama i da je to jedan od razloga zašto jedemo sve brže i brže. Lekar opšte prakse Milan Mazalin slaže se da je bolje jesti sporije. Kaže da proces varenja započinje već u ustima i da zato nije dobro brzo žvakati hranu.

- Ako je dobro usitnjena, hranu će biti mnogo lakše variti u digestivnom sistemu. Brzom hranom, ako ništa drugo, opterećujemo stomak jer nam dolazi brzo, naglo, u velikim komadima, koji tada uveliko opterećuju probavu. Čitav proces varenja je teži, hrana duže ostaje u stomaku i sporije ide ka crevima - objasnio je doktor Mazalin.

Ističe kako je za izbegavanje brzog unosa hrane važno posvetiti određeno vreme obrocima i tokom tog perioda se fokusirati samo na to.

- Osim što ćemo se hraniti nepravilno i često se prejedati, zato što kada jedemo brzo, u kratkom roku ubaciti puno hrane, a centar koji signalizira da smo siti reagovaće presporo i neće to prepoznati - dodao je.

Nutricionista Ivana Barišić takođe ističe da je važno obratiti pažnju na ishranu jer je pravilno uravnotežena ishrana temelj zdravlja.

- Cilj je prilagoditi ishranu načinu života. U svom životnom razvoju "zaboravili" smo da pravilno jedemo. Najčešće većina zdravih ljudi, bez zdravstvenih problema, jede jedan do dva obroka dnevno, a zbog takve neravnoteže glukoze, kao posledica nepravilnog unosa hrane, mnogo puta dnevno "grickamo" i odatle dolaze oni nesrećnici kilograma koji se akumuliraju tokom godina. Mnogi ljudi još uvek ne doručkuju, a doručak je kralj svih dnevnih obroka - rekla je ona.

Svako od nas je drugačiji. Postoje sličnosti, ali i razlike, nemamo svi isti tempo, vrste obaveza, nivo stresa u životu. Hrana je gorivo koje nas pokreće. Važno je utvrditi koja hrana je zdrava za vas.

- Danas postoje različiti načini na koje možete da proverite koja hrana vam uzrokuje određene bolesti kao što su genetsko testiranje, testovi intolerancije na hranu, testovi alergije. Možete započeti svoju promenu, a stručnjaci koji mogu biti uz vas vodiće vas ovim putem promene i prilagođavanja novih prehrambenih navika - zaključio je nutricionista za "24sata.hr".

Studije o brzom i sporom jedenju:

Prebrzo jedenje može prouzrokovati debljanje

Ljudi koji brzo jedu kilograme dobijaju brže od onih koji jedu sporije, dokazalo je japansko istraživanje koje je posmatralo više od 4.000 odraslih sredovečnih volontera. Oni koji su rekli da jedu brže bili su i veći od onih koji jedu sporije. 

Sporo jedenje pomaže vam da jedete manje

Apetit i unos kalorija uglavnom kontrolišu hormoni. Mozgu kažu da ste uneli dovoljno hrane i tako stvarate osećaj sitosti i pomaže vam da na vreme prestanete i izbegnete prejedeanje.

Ako jedete sporije, dajete mozgu vreme potrebno za primanje ovih signala, tvrdi britanska studija.

Ako jedete polako, unosite manje kalorija

U jednoj američkoj studiji, ljudi sa normalnom težinom i prekomernom težinom jeli su različitom brzinom. Obe grupe su pojele manje kalorija tokom obroka sa najsporijim tempom, mada je razlika bila samo statistički značajna u grupi sa normalnom težinom.

Svi učesnici su rekli da se duže osećaju siti kada sporije jedu.

Ostale prednosti sporijeg jedenja:

- Povećava uživanje u hrani,

- Poboljšava varenje,

- Pomaže vam da bolje apsorbujete hranljive sastojke,

- Smanjuje nivo stresa.