IDE NA RUKU VLASTI Biti ili ne biti direktor srpske policije?

Srpska policija bi trebalo da dobije direktora policije u narednih nekoliko nedelja, naveo je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Krajem maja ove godine predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i ministar unutrašnjih poslova odbacio je navode da će mu Srpska napredna stranka (SNS) nametnuti novog direktora policije, navodeći da SNS i SPS ne funkcionišu po principu nametanja.

Da bi neko postao direktor policije, potrebno je da ima najmanje 15 godina rada na rukovodećim radnim mestima u policiji, visoko obrazovanje od najmanje 300 ESPB bodova, i da ispunjava opšte uslove definisane Zakonom o državnim službenicima i posebne uslove određene Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Poslednji direktor policije je bio Vladimir Rebić, koji je sa tog mesta otišao u penziju u decembu 2021. godine, usred hapšenja Belivukove grupe, kao i afere oko prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. 

Politizacije funkcije bilo je i za vreme Vladimira Rebića. Premda je bio u senci ministara, najpre Nebojše Stefanovića, a potom i Aleksandra Vulina, javnost je mogla da ga čuje. Njegov odlazak povezuje se sa jednom od njegovih poslednjih izjava koje je dao kada je branio inspektore koji su otkrili aferu Jovanjica.

Politizacija policije je inače dovela do novog problema - zarobljavanja policije, u kojoj direktor policije postoji samo formalno, a policija služi prvenstveno za zaštitu ljudi na vlasti i osoba bliskih njima. Osim toga, posledica zarobljene policije su i policijsko-kriminalne veze kao dokaz da postoje privilegovani kriminalci. Ovi trendovi obesmišljavaju reformu policije i vraćaju je ponovo na početak.

Pored toga, u jesen 2021. godine, predložen je, a ubrzo i povučen Nacrt Zakona o unutrašnjim poslova, čijim usvajanjem bi se stvorio oreol nedodirljivosti nad radom policije. Ipak, Vlada Srbije je ne tako davno usvojila izmene Uredbe o specijalnoj i posebnim jedinicama policije. Ovom uredbom je bliže objašnjen postupak u kojem direktor policije obrazuje komisije za izbor polaznika za selekcionu obuku i popunjavanje radnih mesta u navedenim jedinicama policije. Razlog za izmenu ove Uredbe je taj što srpska policija nema direktora koji treba da odlučuje o zapošljavanju ovih kadrova.

Umesto direktora policije, za zapošljavanje novih kadrova u ovim policijskim jedinicama nadležan je ministar unutrašnjih poslova ili rukovodilac u Direkciji policije koga on odredi. Izmene ove Uredbe podsećaju na okolnosti u kojima radi srpska policija kojoj je zbog političkog uticaja ograničena operativna samostalnost. Dodatno, izmenom ovog podzakonskog akta o zapošljavanju kadrova može da odlučuje i ministar unutrašnjih poslova koji je politički funkcioner. Međutim, ovaj pravilnik nije javno dostupan, jer je proglašen za tajni dokument, čime opisi poslova zaposlenih u policiji nisu poznati.

Promenjene su brojne Vlade i ministri, ali niko nikada nije želeo da sprovede suštitnske reforme policije i da zaista smanji politički uticaj, a poveća profesionalnost. Umesto toga, iz godine u godinu uvećavane su nadležnosti i ovlašćenja političkim poltronima, pa se javnost sada praktično i navikla da o rezultatima istrage umesto od profesionalaca saznaje od političara. Tako je i novi-stari ministar unutrašnjih poslova poslednjih meseci, po manirima prethodnika, iznosi podatake iz istrage - od ubistva do saobraćajne nesreće.

Ako mu tu "slavu" prethodno ne oduzme predsednik Srbije.