Lekovito blato

Iako je bilo koncipirano da se šetamo po galerijama i muzejima, naravno šetali smo mi i po ulicama Beča i tu mi je jedna zanimljiva okolnost privukla puno pažnje: svi trotoari su bili potpuno ravni. Nigde nikakve rupe ili šanca, ili izbočine ili odlepljene pločice. Sve ravno! Ništa nije krpljeno. I onda me strefila misao poput munje: pa ravan trotoar na kome ne lomiš noge i ne saplićeš se, i ne padaš na nos, pa to nije neka tamo urbana legenda i fikcija, to postoji u realnosti! Neverovatno!

I šetasmo se mi uzduž i popreko Beča, opustismo se, nismo otvarali četvore oči od gledanja gde stajemo da nam se noge izvrnu na sve i svašta, i posle nedelju dana vratismo se u naš Beograd. A onda...

A onda, naravno već posle dan dva pošto odmorismo noge od bečkog pešačenja uputismo se put Bajlonove pijace, i tu negde, moja malenkost koračajući onako opušteno prelako sviknuta na bečko čudo od trotoara na kojemu se ne izvrću noge, izvrnuh nogu i prosuh se negde u Venizelosovoj sa svih svojih 192cm i 122 kila da su se svi okrenuli u radijusu od 50 metara da vide šta se to dođavola desilo!

Ustanem ja onako ugruvan, ruku sam udario, sve što smo pokupovali razletelo se po ulici, i onda me strefila još jedna ideja i evo, ovo sve pišem zbog toga:

Šta će nama Sorabima uopšte asfalt i asfaltni trotoari?! Mi smo Srbi, što reče moj izuzetno pametni prijatelj, sviknuti vekovima na blato, pa se ja zapitah u deliću sekunde dok sam se dizao sa ulice, zašto se ne povadi sav ovaj asfalt pa da mi Srbi gacamo po blatu ko što smo, kao što rekoh vekovima?!

Benefiti bi bilo ogromni. Prvo, to što se svaki čas nešto asfaltira, pa se krpi, pa se krpi ono što je krpljeno i tako u nedogled, svega toga ne bi bilo kad se uopšte i ne bi asfaltiralo! Nama je kao narodu nekako čak i u mentalnom smislu bliže blato od asfalta.

Dakle, umesto da se stalno nešto krpi, samo bi se kopalo i zatrpavalo i milina! Narod bi se malo klizao, al kukove niko ne bi lomio, a opanci bi bili dobri da se malo vratimo tradiciji. Jer znate šta, mnogo je to komplikovano, od jednom sve da se smisli za šta sve treba rovovi u trotoarima da se kopaju. A nama Srbima to da nešto mislimo i smislimo i ne ide baš od ruke, i baš zato treba tražiti neka nekonvencionalna rešenja!

I još jedan veliki benefit: imala bi i voda gde da otiče u ovom zabetoniranom Beogradu, jer ja razumem da mora da se radi i da se gradi, a razumem da i ne može na sve da se misli pa i na to da koliko zidaš gore moraš i infrastrukturu da praviš ispod zemlje, da ne kažem dole, ali ko će sad o svemu tome da misli, nema se vremena za to kad naiđe inspiracija za gradnju, a mi smo narod od mnogo velike inspiracije!

A konačno i mi kao narod bolje da se klizamo po blatu nego da se davimo po bujicama koje teku ulicama. Da se klizamo i kaškamo to bar znamo i umemo, a da plivamo i ne baš. I na kraju da vas pitam i ovo, kao što znamo blato može i lekovito da bude, a jel neko čuo za lekoviti asfalt?! Nije?! E pa eto još jedan razlog više da neko pametan i nadležan uvaži ove moje više nego konstruktivne i dobronamerne sugestije!

Jovan Marinković