Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

[ Izvor: Jovan Marinković ]

12. 09. 2022. 06:00 17

Kad sveci marširaju

Na sam pomen da će se u Beogradu u septembru održati Europrajd - u Srbiji zemlji da prevrne. Digle se velike litiije koje su išle centrom prestonice. Krstače, ikone, sveštenici i vernici, i kao da je nedostajalo samo još nekoliko likova koji bi se bičevali do krvi po golim leđima i da ceo utisak bude apsolutno po najzahtevnijem srednjevekovnom ukusu.

Na stav SPC i vernika ni gejevi nisu ostali dužni. Paradirali su i oni tu i tamo (i parodirali) polugoli sa krstovima i ikonama, a netom se čak proneo i neviđeni video klip gde se poveća grupa gejeva na svoj način super "provodi" u nekoj crkvi (valjda u Makedoniji) na šta se tek sveštenstvu i vernicima SPC digla kosa na glavi, jer je najavljeno da će i u Srbiji ova i ovakva družina obilaziti i crkve i manastire.

Međutim, ovoliko masovne litije, i još veće nezadovoljstvo organizovanjem Europrajda ove godine u Beogradu postavlja jedno suštinsko pitanje: kako je moguće da u zemlji u kojoj ovoliko imaju protiv Prajda bude donet ustav koji taj prajd omogućava?Zapravo, da bi se doneo zakon i Ustav po kome gej populacija u Srbiji može da ima prajd, taj Ustav je prvo morao da bude izglasan u Skupštini Republike Srbije i to dvotrećinskom većinom, dakle ogromna parlamentarna većina ga je izglasala. Tu ogromnu parlamentarnu većinu je na nekim predhodnim izborima ogromnom većinom izabrao narod. Braćo Srbi, kada ste glasali za političku opciju koja je bila za Srbiju u EU, i valjda ste razumeli (jer vam je to jasno objašnjavano barem hiljadu puta), da to priključenje EU ide u kompletu sa gej paradom.

Nadalje, ukoliko je narodu u međuvremenu pukao film i razočarao se u EU i njene vrednosti (pa i vrednost u vidu gej parade), narod je imao čitav niz izbora da glasa protiv EU (i gej parade), i da glasa za neke druge političke opcije kojima su puna usta bila porodičnjih vrednosti i kojima je otekao jezik pričajući o tome, ali čini se - taj narod koji sada ltijaši ulicama Beograda - nije tako glasao. Narod je uporno glasao i na nekoliko poslednjih izbora za evropski put Srbije i protiv nacionalista koji su bili za takozvane porodične vrednosti a sad posle svega imamo litije i masovne proteste zbog manifestacije na koju ljudi koji žele da na njoj učestvuju imaju potpuno ustavno pravo.

Posle svega, naravno i očekivano, jer bez njega ništa ne sme u ovoj zemlji da se dogodi, pojavljuje se i predsednik Srbije koji pompezno obznani da eto on otkazuje Prajd i da sad svi krive njega. I dodaje on da ako neko ima nešto protiv - neka ga zove i dodaje neka ga zovu i Bajden i Zelenski i ne znam još ko sve ne. A zapravo bi Predsednika mogao da pozove neko iz državnog aparata ko se brine o poštovanju zakona i Ustava u ovoj zemlji (ukoliko takav neko još uvek postoji), i da kaže našem predsedniku da to nije njegova nadležnost da otkazuje Prajd, već da je deljenje ordenja nešto o čemu se on pita. Da mu kaže da se ovakvih manira mane, jer je gaženje Ustava ozbiljan prestup, mada bi on kao pravnik tako nešto morao odlično da zna.

Fundamentalni problem o kome ova saga svedoči je taj da politički nepismen narod nije samo hazard sam za sebe, već i za ljude na vlasti, pa i za društvo u celini. Dakle i taj Vučić ne bi danas bio u situaciji da otkazuje prajd i krši Ustav da narod zna za šta je glasao i kako stvari u uređenom društvu funkcionišu. Veliki je problem je takođe i to što njega huligani više ne slušaju kao pre, skandiranja po stadionima svedoče o tome, i veliko je pitanje šta će se desiti na ulicama ako parade bude. A daleko najveći problem je u tome što je bez obzira na sve objektivne opasnosti i pretnje koje postoje evropska javnost je do te mere zainteresovana za to da se parada ove godine održi da čak šalje visoke državne predstavnike da na njoj šetaju.Na kraju, na duši mi je i sledeće i dodaću još i to: mi smo narod koji demokratiju razume na sebi svojstven način. Izgleda da mi Srbi idemo na izbore tek onako, reda radi. Da glasamo za vlast jer tako običaj nalaže. Većina ustaje ranom zorom da se pojavi na biračkom mestu i glasa jer je to "praznik demokratije". Ali u suštini, kada nešto treba da se menja zaista, narod ne veruje u zaokruživanje nekog imena na nekom tamo biračkom listiću, na nekim tamo izborima, na nekom tamo biračkom mestu, nego veruje u tuču, ulicu, bune i ustanke, kojom prilikom vlast umesto u opoziciji završava u jarku, a litije (pa onda i nasilje) su tu da spreče sve što se kosi sa vekovnim narodnim svetonazorima u desetercu. Žali bože te demokratije i svih u njoj. Žali bože i sačuvaj bože, jer je srednji vek u glavama, a neko im je dao moderna prava civilizovanih ljudi.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 17

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se


Čekajući novu Vladu

Zoran Živković [03.10.2022.]




Anketa

Poskupljenje čega vam je najteže palo?

Rezultati

Video dana

Žmurke