Zorana Mihajlović objavom o Dijani Hrki probila ljudsko dno!

Ministarka u nekoliko Vlada, i u raznim resorima, ovakvim opisom majke izgubila sina i to zbog korupcije vlasti čiji je deo i Mihajlović bila i to godinama, spustila se ispod samog ljudskog dna. Zaboravila je da je i ona više od deceniju bila više nego važan šraf u tom mehanizmu državne korupcije, pa da i ona, iako je za sada nema ni u jednoj optužnici, zaslužna za to što su mnogi u državnom aparatu uzimali "šakom i kapom".

I ne može da se vadi da je ona bila poštena! U sanduku u kome je puno trulih jabuka i one zdrave tokom vremena istrule, pa tako i Mihajlović nije mogla da bude baš poštena i da sve radi po zakonu. Morala je bar da vidi te trule jabuke i da ako ima trunku morala i poštenja, na koje se stalno pozivala, podnese ostavku, ode sa ministarskog položaja. Jer i "žmurenje" je krivično delo. Zna ona šta je. Ali, nije odstupila, napustila ministarsku fotelju, jer vlast je vlast.

Isto tako nekadašnja ministarka je zaboravila da je upravo ona, dok je rukovodila Ministarstvom građevine, stavila svoj autogram na prve ugovore sa kineskim kompanijama CCCC i CRIC, koje su angažovane za izgradnju brze pruge Beograd - Subotica. Njeni naslednici Tomislav Momirović i Goran Vesić su osumnjičeni za finansijske malverzacije u vezi sa ovom prugom, a njene odgovornosti nema nigde.

Zna dobro Zorana šta je potpisala, kao što zna i da je Srbija modernizaciju i rekonstrukciju pruge na deonici Novi Sad - Subotica, plaćena više od 1,25 milijardi dolara, a da je taj projekat finansiran iz fonda EU koštao bi četiri puta manje - 330 miliona evra, čime se država odrekla i 60 miliona evra bespovratne pomoći. Nijednom rečju nije se pobunila da je taj projekat sa Kinezima nepovoljan za Srbiju, iako se sve vreme "busala u grudi" zbog, navodno, zapadnih vrednosti za koje se zalaže.

Sada se ne seća ni kada je, kratko bila otpadnik iz redova SNS-a i pljuvala po nekadašnjim stranačkim kolegama da je režim isprozivala za nesreću u rudniku "Soko" 1. aprila 2022. godine, kada su poginula osmorica a povređena 18 rudara.

- Šta bi bilo da su deca nekih važnih političara poginula? Da li bi odgovornost bila opet "viša sila", ili bi se prevrnula svaka institucija i odgovornost dobila ime i prezime - upitala je u autorskom tekstu u nedeljniku "Radar", pri tome ignorišući činjenicu da je ona bila na čelu Ministarstva rudarstva i energetike, te da su i protiv nje porodice stradalih rudara podnele krivičnu prijavu, koju je, naravno, tužilaštvo odbacilo.

Upravo je ona potpisala ugovor za projekat Beograd na vodi plaćen novcem svih građana Srbije, za koji ni do dan danas ne znamo koliko će nas koštati. Ovaj projekat zakonom je proglašen javnim interesom građana Srbije.

I možda najvažnije, Zorana Mihajlović je u obraćanju Dijani Hrki zaboravila da je pre svega žena i majka. Majka sina koji za razliku od Stefana, Dijaninog sina, ne mora da radi na građevini i da se zbog tog napornog posla preseli u Novi Sad i da na železničkoj stanici čeka devojku. Nemaju, nažalost, sva deca privilegiju da se rode sa zlatnom kašikom u rukama, neki moraju za parče hleba da rade na građevini. I to ne samo za sebe, već i da bi pomogli najbližima, jer pošteno žive od svog rada u Srbiji! A pošten rad u Srbiji znači nedostatak para za pristojan život!

Sramotno je to što Mihajlović koja je, pored ministarskih funkcija, bila predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Bila je neko ko je trebalo da se bori za unapređenje položaja žena u srpskom društvu. Pričala je da je to "dugoročni prioritet Vlade", te da će "težište biti stavljeno na podršku ženama da usklade materinstvo i posao". U tom "jačanju položaja žena", sarađivala je sa UNDP-om, UN Women, UNICEF-om, UNFPA, Vladom Švedske, pa je zanimljivo da li će neko od njih osuditi njenu poruku majci - ženi čiji je sin ubijen zbog državnog nemara i lopovluka.

A koliko je Zorani Mihajlović stalo do majki i uopšte žena, pokazala je više nego skandaloznom porukom Dijani Hrki. Čak ni oni najtvrdokorniji naprednjaci ne vređaju porodice ubijenih u padu nadstrešnice kao nekadašnji partijski izgnanici SNS-a. Oni kao što je Mihajlović imaju za cilj da vrh stranke zaboravi "njihovu ružnu prošlost", pa su sada "veći katolici od pape"!