Baka prodaje na ulici da skupi za spomenik ćerki (VIDEO)

Kad mi je to rekla, gledala me je pravo u oči i izgovorila rečenicu koju nikada neću zaboraviti:

- Ja ne mogu da umrem dok joj ne podignem spomenik. Ne mogu da ostavim moju ćerku bez spomenika.

Dok sam je slušala, toliko me je nešto steglo u grudima. Toliko bola, toliko ljubavi i toliko dostojanstva u jednoj ženi koja svakog dana stoji na ulici i prodaje svoje povrće. Rekla mi je da nekad zaradi 180 dinara, nekad 500, nekad 600, nekad 1.000 ako je dobar dan. I tako, malo po malo, skuplja novac, a uz to brine i o bolesnoj sestri. Iz džepa je izvadila jedan papirić.

Na njemu je nacrtan spomenik, napisane dimenzije i broj telefona čoveka koji ih radi. Taj papir nosi sa sobom kao nešto najvrednije što ima, to je njen cilj, njena misija, njena poslednja želja. U jednom trenutku više nisam mogla da slušam, a da ništa ne kažem. Rekla sam joj:

- Bako, mi ćemo podići spomenik.

A ona se odmah postidela, onako kako to umeju samo stari, pošteni ljudi. Počela je da pita:

- A kako ću ja to da vratim? Kako ću da se odužim, sine?

Rekla sam joj da mi samo da malo luka iz svoje bašte, za salatu. I ništa više. Ali istina je da sam tog dana ja od nje dobila mnogo više od tog luka. Dobila sam lekciju šta je majčinska ljubav. Ljubav koja ne prestaje ni kada život prođe, ni kada godine pritisnu, ni kada čovek ostane sam. Ljubav zbog koje jedna majka svakog dana stoji na ulici, prodaje ono što ima, i ponavlja samo jednu rečenicu:

- Ne mogu da umrem dok moja ćerka ne dobije spomenik.

Fondacija Tamara Misirlić