Obećali joj posao modela na Tajlandu, a odvukli je u kandže trgovine ljudima: Tukli je, držali zarobljenu...

Njenu priču pratio je ogroman broj ljudi, a 7. oktobra je zvanično oslobođena i prebačena u centar za žrtve trgovine ljudima.

Rođena u Kjahti (oko 18.000 stanovnika), Dašima Očirnimaeva je, u potrazi za prilikama, živela u Irkutsku, Čiti i Permu, gde je završila Institut Federalne službe za izvršenje kazni (FSIN) sa činom potporučnika. Školovanje je finansiralo GUFSIN Primorskog kraja uz obavezu da po završetku nekoliko godina radi u sistemu. Dašima je ubrzo shvatila da to nije njen put, dala otkaz i preselila se u Ulan-Ude.

U novom gradu počinje da se bavi mrežnim marketingom. Na društvenim mrežama hvalila se zaradom od „30.000 dnevno“, ali stvarnost je bila surova: zbog kršenja ugovora o ciljnom školovanju sud je presudio da mora vratiti 754.000 rubalja plus 102.000 za sudske troškove. Ogroman dug od oko 9.000 evra bio joj je nedostižan i ona je bila spremna da se uhvati za prvu „priliku“.

"Kasting" za ropstvo

Na internetu nailazi na oglas agencije koja traži devojke za modeling u Tajlandu uz „vrlo dobre pare“. Poslala je fotografije, dodatno fotošopirane i „prošla kasting“. Avionsku kartu platila je sopstvenim novcem. Na aerodromu je dočekuju nekoliko muškaraca koji je ubacuju u autobus i odvode u nepoznato.

Vrlo brzo postaje jasno: nema modnih pisti ni kampanja i sve je prevara. „Posao“ se svodio na otvaranje profila na sajtovima za upoznavanje, traženje bogatih muškaraca i iznuđivanje novca, uz pretnje fizičkom odmazdom ako odbije. „Poslodavci“ su tražili i „otkupninu“ od 15.000 dolara kao uslov da je puste do najbližeg grada, gde bi je, pride, čekala zatvorska kazna zbog prekršaja viznog režima. Pretnje, zastrašivanje i potpuna kontrola.

Ključni problem: Dašima nije nalazila klijente. Fotografije su bile prejako obrađene, a u stvarnosti je izgledala drugačije; engleski je slabo znala, pa nije mogla da vodi razgovore. Od drugih žena koje su bile zarobljene saznaje da se nalaze u „sivoj zoni“ na granici Mjanmara i Tajlanda, gde nema realne nadležnosti organa jedne ni druge države.

Kada je „neupotrebljiva“ za online prevare, odvode je u Mjanmar, prebijaju i zatvaraju u hotelsku sobu, a zatim je preprodaju kao jeftinu radnu snagu.

Jedna od retkih na slobodi

Spasava je pukom srećom sakriven mobilni telefon. Poziva majku, koja diže uzbunu i stupa u kontakt sa ruskim diplomatama. Ambasada Mjanmara u Bangkoku i kraljevska policija Tajlanda uključuju se u potragu i koordinaciju. Dana 7. oktobra Dašima je zvanično oslobođena i smeštena u centar za žrtve trgovine ljudima na karantin. Ubrzo bi trebalo da se vrati u Rusiju, ali zvanične izjave još nije dala.

Ovaj slučaj je, kako kažu upućeni, samo vrh ledenog brega. Nedavno su vlasti Mjanmara i Kambodže razbile jedan od centara koji su otimali devojke radi prisilnog rada; privedeno je oko 3.500 ljudi, organizatora podzemnog biznisa, od kojih mnogi čekaju deportaciju. Srećan ishod Dašimine priče je retkost, jer sudbine brojnih žrtava budu tragične. Spominje se i slučaj Vere Kravcove iz Belorusije, koja je obmanom dovedena u Mjanmu, gde je ubijena i, prema navodima, njeni organi su prodati na crnom tržištu.

Ako vi ili neko koga znate sumnjate na slično oglašavanje, obavezno proverite agenciju, kontaktirajte diplomatsko-konzularno predstavništvo, informišite se o vizama i radnim dozvolama i nikada ne putujte svojim novcem bez verifikovanog ugovora, prenosi Blic Žena.