Dačić: Zakon o sprečavanju trgovine ljudima urediće tu oblast, pružanje pomoći bilo neefikasno

Dačić je na sednici kazao da, prema ranijim izveštajima, Srbija u velikoj meri predstavlja zemlju porekla, tranzita, ali i zemlju konačne destinacije za žrtve trgovine ljudima.

Od 2017. do 2022. godine, kako je naveo, u Srbiji identifikovano 320 žrtava trgovine ljudima, a većinu identifikovanih žrtava čine žene, više od 75 odsto.

- Žene su pre svega izložene seksualnoj eksploataciji, dok su skoro polovina identifikovanih žrtava - deca, oko 40 odsto. Državljani Srbije čine većinu identifikovanih i pretpostavljenih žrtava, dok se strani državljani identifikuju u manjem broju. Prepoznata je i unutrašnja trgovina ljudima, u kojoj se ceo proces - od vrbovanja, do eksploatacije, odvija u Srbiji - naveo je Dačić.

Prema njegovim rečima, analiza koja je predstavljala polaznu osnovu za novi Zakon pokazala je da postoje problemi koji se prvenstveno ogledaju u nepostojanju jedinstvenog institucionalnog organizacionog okvira, jasno definisane saradnje i koordinacije, kao i nedostatak multidisciplinarnog pristupa u sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima.

- Sve to je uslovilo neefikasno pružanje pomoći, podrške i zaštite žrtava trgovine ljudima, otkrivanje i dokazivanje krivičnog dela, krivično gonjenje i procesuiranje učinilaca srodnih krivičnih dela - naveo je Dačić, dodajući da su nedovoljno precizno bile određene nadležnosti ključnih subjekata u toj oblasti.

U postojećem sistemu, kako je dodao, detektovano je i neujednačeno postupanje relevantnih subjekata u borbi protiv trgovine ljudima, bez vođenja jedinstvenih statističkih podataka i evidencije o žrtvama.

- Posledice su se ogledale u nedovoljno efikasnom sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima, kao i u nesrazmernom broju između formalno identifikovanih žrtava i broja oštećenih krivičnim delom. Imajući u vidu sve ovo, jer nisu prevaziđeni svi problemi i nije uspostavljen efikasan sistem, zato se pristupilo izradi ovog zakona - kazao je Dačić.

Novim Zakonom, prema njegovim rečima, pokušano je po prvi put da se ta oblast uredi sistematski, uspostavljanjem nacionalnog i institucionalnog mehanizma za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima kojim su obuhvaćeni svi relevantni subjekti.

Nacionalni institucionalni mehanizam čine: Savet za borbu protiv trgovine ljudima, Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, Zaštitnik građana, Nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima, policija, javna tužilaštva, sudovi, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, nadležna ministarstva, Komesarijat za izbeglice i migracije, centri za socijalni rad, ustanove socijalne zaštite, udruženja za pružanje pomoći žrtvama, Crveni krst Srbije i drugi.

Dačić je naveo da se na javnoj raspravi nalaze i Zakon o oružju i municiji, kao i Zakon o unutrašnjim poslovima koji bi trebalo da zameni trenutni Zakon o policiji, navodeći da je "tako zapisano u reformskoj agendi".

- Zakon o unutrašnjim poslovima je otvoren, pošto znate da je javna rasprava otvorena za sve primedbe. Ovaj zakon ne sadrži neke sporne odredbe oko kojih su se lomila koplja u nekom prethodnom periodu. To će biti na dnevnom redu, ukoliko dođe do zelenog svetla Evropske komisije - kazao je Dačić.