Jedan od nas

Preispitivanja takvih dilema postojala su oduvek, ali stiče se utisak da kako vreme ide, dilema je sve više, pitanja se postavljaju, a odgovori koji se nameću prostom logikom, svima se ovde, bez obzira da li su pro zapadno orjentisani ili ne, sve manje sviđaju.

Kakav je odnos Zapada a i pre svega Amerikanaca prema srpskom narodu, njegovoj osvešćenosti, pismenosti i uopšte civilizovanosti, u poslednje vreme se naslućivao i u jednoj propagandnoj kampanji po nacionalnom medijima „Jedan od vas“. Iako zamišljena kao nekakav omaž srpskom narodu, koja je dva naroda trebalo da zbliži, ova kampanja je više shvaćena kao izrugivanje narodu za koga neko misli da je toliko glup i nepismen, da čak i ne shvata ko su mu kroz istoriju bili velikani, pa je eto neko morao da nas na to podseti da bi smo znali.

A onda je Amerika u Srbiju poslala ambasadora Kristofera Hila. Predhodni američki ambasador je bio jedan prilično blag čovek, bez ambicija da maše štapovima i nudi šargarepe, i daleko više raspoložen za domaću kuhinju i gastronomiju, kojima se neumorno oduševljavao. Očigledno, on nije bio baš neko ko je američkom interesu služio kako je bilo zamišljeno, pa su na njegovo mesto poslali pravog čoveka, adekvatnog za balkanske prostore koji zna sa ovdašnjim liderima i vođama. Poslali su takoreći pravog naslednika Holbruka i njegove buldožer diplomatije, čoveka koji balkance ume da natera „to deliver“ što bi se u Americi reklo.

I Kristofer Hil se odmah pokazao u pravom svetlu. Stariji čovek, prilično diskretan, prvo je naterao razgoropađenog Vučića da povuče svoju gromopucatelnu najavu da neće da dozvoli gej paradu i tačka! Tačku je na celu diskusiju, međutim ipak udario Kristofer Hil, pošto je parada održana, pa su mnogi krenuli pola u šali pola u ozbiljno da govore da je Hil zapravo predsednik ove zemlje a ne neko drugi.

Međutim, odnosi sa predsednikom Vučićem, daleko od toga da su bili poremećeni. Naprotiv! Američki ambasador je u jednoj prilici izjavio da je ulagati u Srbiji veoma inspirativno za Ameriku i njene poslovne ljude, pa se Dragan Đilas opravdano po tom pitanju oglasio sa pitanjem: Ambasadore, šta je to za vas i vaše privredne subjekte iz Amerike u današnjoj Srbiji inspirativno? To što je ovde procvat demokratije i ljudskih i radničkih prava?! To što nema kriminala, to što je pravosuđe u perfektnom stanju?!

Ali Kristofer Hil, američki ambasador, nadmašio je samog sebe i zablistao pre par dana, pa su i najokoreliji prozapadno nastrojeni građani provrištali. Hil je rekao: stanje na Balkanu i nije tako loše, te ljudi ako su razočarani – neka pogledaju Severnu Koreju!

Zaista bi bilo izlišno komentarisati Hila. I njegova ekselencija ambasador, i uopšte američka administracija, trebalo bi da znaju da je srpski narod stari evropski narod sa dugom tradicijom. Da su u temelje same svetske civilizacije utkani neki umovi koji su bili Srbi poreklom, i da i pored toga što je gro srpskog naroda nepismeno, Srbiju bi trebalo da vrednuju i cene po njenoj pameti i intelektualizmu, umnim, talentovanim ljudima koji iako ih nema mnogo, će uvek zapravo biti ono što Srbija jeste.

I pogotovo je važno da se srpski narod s njihove strane ne poistovećuje sa političarima koji ovde vladaju na način na koji vladaju, jer to su one teške i neizlečive bolesti demokratije sa kojima su se konačno i Amerikanci susreli kad je Tramp došao na vlast, a koje neki zovu populizam.

Amerikanci bi kao i ambasador Hil mogli da se zapitaju konačno i kako su Srbi kao jedan ekstremno pro zapadno nastrojen narod do sloma Jugoslavije 1991, postali toliko skeptični prema zapadnom svetu (da se tako više nego eufemistički izrazim birajući naj-opreznije reči koje bi mogle da budu kudikamo grublje i crnje) da su čak masovno postali rusofili, mada je rusofila u SFRJ i Srbiji za vreme SFRJ bilo samo u tragovima.

I konačno: kako je moguće da je jedno drevno savezništvo iz čak dva svetska rata dovedeno u pitanje?! Te da li Amerika u svemu tome vidi bar neku svoju grešku ili ne?

Za ambasadora Kristofera Hila, bih imao još jedan mali savet. Izađite ambasadore iz okruženja srpske politike, i idite u muzeje, galerije, pozorišta. Pročitajte neke knjige poput one Ive Andrića "Na Drini ćuprija" za koju je dobio Nobelovu nagradu. Družite se malo sa pametnim svetom po Beogradu i Srbiji, njega i te kako ima ma šta ko mislio, pa ćete možda konačno čak i vi uspeti da na pravi način sagledate i upoznate srpski narod, jer izgleda da uz ovakvo potcenjivanje istog od strane zapadne civilizacije, niko pa ni vi nije zapravo imao vremena da to uradi kako treba.