Goldfinger

Glavna scena i obračun dešavaju se u pomenutoj tvrđavi Noks, gde se čuva čak 4,5 hiljada metričkih tona zlata i gde Šon Koneri likvidira zlog Kineza telohranitelja... Čekajte malo, američke rezerve zlata iznose 4,5 hiljada tona, a naš predsednik reče pre neki dan da u rezervama ima čak 38,5 miliona tona ovog dragocenog metala!? Dakle, ovog trena prekidamo priču o tom nekom glupom filmu iz 1964 godine, ti filmovi o Džems Bondu, to su i onako filmovi za decu, i počinjem drugu ekstremno ozbiljnu priču o srpskim rezervama zlata koje iznose 38,5 miliona tona!!!

Poštovani publikume, ovo je sada kritičan trenutak u našim životima! Hvala našem voljenom predsedniku što je skupio ovoliko zlato, i nemamo nameru da ga pitamo ni kako, ni odakle. Uostalom svako malo već nekoliko godina pominje on da ima neka ogromna nalazišta zlata i možda ima s time neke vaze, ali koga je uostalom briga. Važno je i krucijalno poštovani prijatelji da smo mi, Srbi, da ne kažem Sorabi, mi mučenici i prokletnici, stradalnici u hiljadu ratova koje smo dobijali u ratu i gubili u miru, u posedu tolikog bogatstva od koga može sultanu od Bruneja da se zavrti u glavi! Poštovani prijatelji, kucnuo je čas da se to jednom za svagda promeni! Nema razloga da se našemu predsedniku ne veruje, prvo to da se napomene! Poštenijeg među nama nema! Nikad slagao nije, pa zašto mu sada ne bi smo verovali!? Elem, treba napraviti strategiju, i uzeću slobodu da predložim radikalne mere i dam predlog koji je ubeđen sam vaše cenjene pažnje vredan:

Predsedniče, batalite više bacanje iz helikoptera po 100 i po 50 evra i po 3000 dindži, što reče voljeni Dodig, to je cig... prilična, ovoliko bogatom narodu ne priliči takvo nešto, već poštovani predsedniče, bacite vi nama iz helikoptera po tonu zlata, i kud koji mili moji, što bi se reklo. I onako je ovde sve teže živeti.

A teško se živi jer su bacili oko zapadnjaci na kopanje litijuma, prodali smo vodu zemlju i sve ostalo uostalom, zadužili se ko zna iz kog razloga desetine i desetine milijardi evra, valjda nismo toliko zlato imali do pre godinu dve. Trotoari izrovani pada se na nos po njima, narod se unervozio, valjda bi češće u city break za London, Pariz i Rim, nego što je do sad na svake dve ili tri nedelje (u urbanim sredinama), prema tome, bacite, bacite po tonicu zlata svakom Sorabinu mučeniku, (i ja sam jedan od njih) i sve bog da nas vidi!

Jer evo vam predsedniče proste računice: zlata ima 38,5 miliona tona, a nas mučenika u zemlji Sorabiji manje od sedam miliona. Bacite svakom od nas tu tonu i ostane vam 31,5 miliona tona. Pošto je kilo zlata oko 60 000 USD, to znači da je tona nekih 60 miliona, a ja sam čovek bez nekih velikih prohteva, mene će ta tonica da okrpi, a i ostale građene ove države, u to čvrsto verujem. Jer i to su ljudi pametni i skromni.

Vi posle uzmite tih 31,5 miliona tona zlata, vratite te dugove, uzmite sebi koliko vam treba, zaslužili ste, pa razdelite i vašim prijateljima, kumovima, botovima, neka su i oni namireni, no hard feelings, kad je ovoliko titansko blagostanje na kućnome pragu takoreći.

I još nešto, u nadi da će da kapne to zlato iz tog helikoptera drugarski vas pozdravljam, pozdravom koji će biti najverovatnije tradicionalan u vekovima i milenijumima koji slede: dogodine u Majamiju. Ili Kanu ili Monte Karlu, sasvim svejedno! Sa tonom zlata onaj pozdrav dogodine u Prizrenu, nekako se izlizao, ne zvuči više tako veličanstveno i sudbonosno. Šta da se radi, život je takav kakav je, a i mi ljudi nismo ništa bolji, to se zna odvajkada. Molićemo se bogu u crkvi da nam oprosti. Ima valjda pravoslavna crkva u tom Majamiju.

Ma mora da je bude. Ma kako god.

Jovan Marinković