Analitičari za Direktno: Opozicija je u konfuziji i marginalizovana!

Sastanku su naime prisustvovali predstavnici devet opozicionih stranaka: Narodni pokret Srbije (NPS), Stranka slobode i pravde (SSP), Zeleno-levi front (ZLF), Ekološki ustanak, Stranka Srbija centar (SRCE), Pokret slobodnih građana (PSG), Socijaldemokrate, Pokret za decentralizaciju, kao i Novo lice Srbije (NLS).

Na sastanak ipak nisu došli predstavnici Demokratske stranke (u odvojenom tekstu pogledajte šta je rekao lider DS o razlozima), pokreta Kreni-promeni, kao i Novog DSS-a (šta je kao razlog naveo predsednik Novog DSS pogledajte u odvojenom tekstu).

Politički analitičar Branko Radun za Direktno ocenjuje da nedolazak dela opozicionih stranaka na jučerašnji sastanak pokazuje pravo stanje u opoziciji – da su međusobno udaljeni i neusklađeni.

– Jedni žele da izađu na izbore samostalno, drugi zagovaraju ujedinjenje, a treći bi da se priklone studentima. To su tri različite opcije i nijedna ne deluje kao pobednička. Neki od njih, po svemu sudeći, ne bi prešli ni cenzus. S druge strane, ako podrže studente, postavlja se pitanje šta time dobijaju – praktično bi mogli da odu u političku penziju, jer se onda dovodi u pitanje smisao postojanja njihovih stranaka. Ako se već bore za glasove, onda bi trebalo da izađu na izbore – kaže Radun.

On dodaje da je Demokratska stranka danas marginalna politička opcija, sa vrlo slabom podrškom birača.

– Generalno se vidi da je opozicija u konfuziji i da je marginalizovana, čak i od strane studenata, koji su je gurnuli u zapećak iz kog sada pokušava da se izvuče. Rade suprotno od onoga što bi trebalo – najpre bi morali da imaju jasnu ideju budućnosti Srbije i konkretan plan, pa da se oko toga okupe. Ovako sve deluje kao tehnička koalicija, formirana samo da bi se prešao cenzus, što je obrazac koji stalno ponavljaju. To nije programska koalicija koja može da pokrene uspavane birače, već pre gubitnička priča – ocenjuje on.

Prema njegovim rečima, opoziciji nedostaje i prepoznatljivo liderstvo.

– Potreban im je lider, odnosno javna ličnost prihvatljiva širokom krugu birača, kao i jasan program i konkretna rešenja. Tek na toj osnovi mogu da se okupljaju i deluju ozbiljno na političkoj sceni – zaključuje Radun.

Politički analitičar Dragomir Anđelković za Direktno ocenjuje da se u ovom trenutku ne vidi realna mogućnost za ujedinjenje opozicije.

– Klasične partijske koalicije formiraju se ili na osnovu ideološke bliskosti, ili oko snažnog lidera koji ima kapacitet da okupi ostale aktere. Šire koalicije, među onima koji imaju različite poglede, moguće su samo kada se pojavi nadpolitički faktor, koji nije deo uobičajene unutrašnje politike, a koji ih okuplja. To smo imali pred 5. oktobar 2000, kada su različiti centri zapadne moći arbitrirali i pomogli formiranje bloka protiv Slobodana Miloševića – kaže Anđelković.

On dodaje da takav faktor može biti i unutrašnji, poput studenata.

– Univerzitet je imao kapacitet da pozove sve na ujedinjenje protiv Aleksandra Vučića, ali se to u velikoj meri promenilo jer su pojedinci, poput rektora Đokića, pokušali da taj proces uzurpiraju. Sada imamo situaciju u kojoj svi gledaju kako da obezbede sopstveni politički opstanak, pa i deo studentskih struktura oko Đokića razmišlja šta samostalno da radi, dok parlamentarne stranke pokušavaju da se što bolje pozicioniraju – navodi on.

Prema njegovim rečima, u takvim okolnostima logično je da se stranke sličnog geopolitičkog opredeljenja međusobno približavaju, dok je za one sa drugačijim pristupom, poput Novog DSS-a, takvo ujedinjenje neprihvatljivo.

– Jedina šansa bila bi stvaranje jedinstvenog bloka, odnosno povratak na početne principe studentskog pokreta, ali bi to podrazumevalo i povlačenje Đokića u drugi plan, što je malo verovatno – zaključuje Anđelković.