Sve više bolovanja kao proizvod sagorevanja radnika

Naime, nakon poslednje sednice Socijalno-ekonomskog saveta, čija je glavna tema bio dogovor o iznosu minimalne zarade u Srbiji, Miloš Nenezić uz Unije poslodavaca je rekao da će - u narednom periodu akcenat biti borba protiv zloupotrebe bolovanja, a naročito u unutrašnjost Srbije. Procena je da svake godine oko 40.000 radnika u Srbiji odsustvuje sa posla, ali da nemaju nikakve zdravstvene tegobe. 

Bolovanje, odnosno odsustvo sa radnog mesta zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću, naravno, predstavlja zakonsko pravo svakog zaposlenog. S druge strane, zloupotreba tog prava, odnosno, "lažno" bolovanje, smatra se povredom radne obaveze ili radne discipline, pa poslodavac može da se pozove na član 179. zakona i zaposlenom uručiti otkaz.

U razgovoru za "Blic Biznis", predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ipak iznosi blaži stav i kaže da fiktivno bolovanje neki radnici otvaraju "ne zato što neće da rade", nego što im taj period odsustva sa posla omogućava "da na drugom mestu ostvare dodatnu zaradu".

- Kada neko primi platu od 200.000 dinara, onda drugačije gleda na to da neće doći na posao i rizikovati da ga poslodavac promeni. Nažalost, najveći broj zaposlenih u Srbiji, posebno u firmama stranih investitora, su ljudi koji imaju i druge kvalifikacije, rade relativno jednostavne poslove za koje su malo plaćeni i praktično pored svoje plate imaju uvek potrebu za dodatnim prihodom. U unutrašnjosti Srbije veliki broj njih ima i zemlju na kojoj porodično nešto gaje, pa je ta dodatna zarada od poljoprivrede. Tako se dešava da u pojedinim krajevima ljudi odlaze na bolovanje u procentu od dva do tri odsto od ukupnog broja zaposlenih u nekoj firmi, ali kad dođe sezona poljoprivrednih radova dogodi se da se njih 25 odsto "razboli" - kaže Atanacković.

Odsustvo radnika u tolikom procentu, kako kaže, predstavlja "zvono za uzbunu za svakog poslodavca".

- Sada je broj radnika daleko manji u svim firmama. Poslodavac kada mu na takvo bolovanje ode neko i to neko sa ključnog mesta, ostaje bez produktivnosti i bez mogućnosti da taj deo procesa pokrije sa preostalim ljudima. "Lažno" bolovanje je nefer i prema ljudima koji ga ne koriste, jer moraju da rade i za radnika koji odsustvuje sa posla, a potrebna produktivnost najčešće ne može da se postigne - ukazuje predsednik Unije poslodavaca.

Šta je, onda, rešenje? Atanacković kaže da će Unija tražiti promenu zakonskih odredbi koje će omogućiti da radnik koji prima minimalnu zaradu, ili mu je plata blizu minimalca, "ne može da primi manje od minimalne plate dok se nalazi na bolovanju".

- Jer radnicima koji se nalaze u zoni najnižih plata je svejedno da li se primiti minimalac ili manje od toga, praktično im je bolje da taj mesec ne rade jer će zaraditi više od toga radeći nešto drugo. Tako da to jeste povod da mnogi zaposleni idu na bolovanje koja to u stvari nisu - zaključuje Atanacković.

Druga strana ove priče su sami radnici i njihovi "zastupnici" kod poslodavca, predstavnici sindikata. Za Ranku Savić, predsednicu Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), podaci o odsustvovanju radnika sa posla su "preuveličavanje" i kada se radi o regularnim, a kamoli "lažnim" bolovanjima.

- Najpre da podsetim na činjenicu da je broj radnih časova u Srbiji iznad, a broj slobodnih dana i praznika, ispod proseka EU, što govori o tome da radnici u Srbiji, naravno i zbog obima posla i manjka radne snage, rade više nego u tim zemljama Evrope. A onda i da kažem da zvanični podaci Eurostata i to za prošlu godinu, pokazuju da su radnici u Srbiji među onima koji najmanje koriste bolovanje, daleko iza, na primer, Nemačke i Velike Britanije, što je takođe dokaz koliko tvrdnje o zloupotrebama bolovanja nisu tačne. Neću reći da nema određenih slučajeva, ali sam uverena da je procenat takvih zanemarljiv - kaže Ranka Savić.

Ona objašnjava da radnici u Srbiji pod stalnim strahom od dobijanja otkaza, a da su poslodavci, "pogotovo strane kompanije u kojima su direktori naši ljudi kojima je stalo samo do svojih bonusa", vrlo malo tolerantni na odsustvo s radnog mesta iz bilo kojeg "vanrednog" razloga.

- S druge strane, mnoge kompanije daju, iako mi u sindikatu to ne odobravamo jer to nije u skladu sa zakonom, čak i stimulacije radnicima koji tokom jednog meseca nemaju nijedan dan izostanka. Samim tim radnici kojima je mala plata, a danas je i plata od 100.000 dinara praktično ništa, dolaze na posao i kada nisu potpuno zdravi, a kamoli da im pada na pamet da otvaraju lažna bolovanja. Na taj način obi bi izgubili tu stimulaciju koja u pojedinim kompanijama ide i do 20.000 dinara, što na troškove života uopšte nije zanemarljiv iznos - ističe sagovornica.

Nakon poslodavaca i sindikata, odgovor o učestalosti bolovanja i koje su "prirode", tražen je i od lekara medicine rada. A oni su saglasni da je u ovom periodu godine definitivno više bolovanja kod zaposlenih, kako iz fizičkih, tako i psihičkih razloga.

- Ušli smo u sezonu učestalih stomačnih virusa, a neposredno pre toga smo imali i povećan broj slučajeva oboljevanja od koronavirusa. Sada kreću i alergije, na koje ozbiljan procenat odraslih problematično reaguje. A uz sve to, znamo koliko je septembar "težak" mesec, da dolazi gomila obaveza nakon godišnjih odmora koje su veoma iscrpljujuće i kojima se nije lako prilagoditi. Živi se u vremenu kada se radi više nego ikad, ljudi dugo putuju do radnog mesta, učestalost prekovremenog rada je enormno porasla i mnogi zaposleni, čak i oni u najboljim godinama, osećaju potrebu za bolovanjem zbog konstantnog psihofizičkog premora - pričaju lekari medicine rada.

A ta konstanta je "sagorevanje na poslu", odnosno, "burnout" - bolest modernog radnika, kada zahtevi prevaziđu mogućnosti. Specijalista psihijatar dr Aleksandra Aničić objašnjava da "burnout" mnogi ne prepoznaju, iako ga prate fizički, psihički i emocionalni simptomi.

- Uobičajena priča koju čujem u ordinaciji je da se pacijent ne javi odmah doktoru, neki i nikada, verujući da je došlo do prolaznog zamara i da je potrebno samo malo da se odmore i biće kao "novi". U fizičkom smislu, najčešće prijavljuju malaksalost, umor, nesanicu, neodređene bolove u telu, glavobolje. Ponašajni, afektivni i emotivni simptomi su nadražljivost, nervoza, elsplozivnost, ljutnja, pesimizam, preosetljivost i mnogi drugi - kaže ona.

Posledice "burnouta", kako navodi, mogu biti različite - fiziološke da oboljevaju mnogi organi i da se pribegava zloupotrebi alkohola i droga, a socijalne u smislu loših odnosa u radnom i porodičnom okruženju. Na ključno pitanje, kako se zaštiti od "sagorevanja na poslu", kaže da podnošenje te vrste stresa zavisi od individualnih kapaciteta i urođenih predispozicije jedinke.

- Treba slušati telo. Ako vam se odmara, lezite. Nađite aktivnosti koje vam prijaju, organizujte slobodno vreme sa porodicom i prijateljima. Izbegavajte napetost. Održavajte prijatne odnose sa kolegama - savetuje sagovornica.

Inače, neka svetska istraživanja koja su sprovele platforme za ljudske resurse, pokazuju da je korišćenje bolovanja na globalnom nivou od 2019. godine skočilo između 40 i 50 odsto. Osnovni razlog za to, kako tumače stručnjaci, krije se upravo u godini od kako se beleži tako drastičan skok bolovanja - pandemija Kovid-19 duboko je promenila naše mišljenje o tome da se bolest može "preležati na nogama" i na radnom mestu.

Sledeći razlog opet ima veze sa godinama. Naime, na sceni je Generacija Z, ljudi rođeni od sredine 1990-tih do ranih 2010-tih, koji čine 32 odsto svetske populacije i po podacima Svetske banke već predstavljaju oko 41 odsto globalne radne snage. Generacija Z, kako navode stručnjaci, u odnosu na svoje pretke ima daleko manje griže savesti da otvori bolovanje jer, kako se tumači, daju prednost svom mentalnom zdravlju u odnosu na posao i ravnoteži između privatnog i profesionalnog života.

Takvom stavu, objašnjava se, doprinosi i to što značajan procenat zaposlenih u Generaciji Z, pogotovo u IT sektoru, radi "od kuće", tako da su "operisani" od radne discipline karakteristične za rad u kolektivu.