Sme li na bolovanju plata da vam bude MANJA OD MINIMALCA?

Redakciji N1 javila se čitateljka koja je, na ime plate za januar proveden na bolovanju dobila jedva 40.000 dinara. Iako ima ugovor na neodređeno, iako radi puno radno vreme, pa i preko toga, umesto 49.864 dinara, koliko iznosi zakonski minimalac za januar 2024. koji podrazumeva 23 radna dana i ukupno 184 radna sata - dobila je gotovo deset hiljada dinara manje. I nije jedina.

U praksi se, naime, dešava da ljudi koji rade redovno radno vreme, primaju naknadu ispod minimalca tokom bolovanja. Mario Reljanović. naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, za portal N1 kaže da su takve isplate - ispod minimalne zarade - veoma sporne. Svaki takav obračun je, kako objašnjava - nezakonit "ako imaju ugovor o radu sa punim radnim vremenom, bili na bolovanju ili ne“.

- Naime, niko ne može da prima naknadu manju od minimalne zarade, kada je na bolovanju -  ističe Reljanović.

On podseća na član 115 Zakona o radu, koji kaže da, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno,

- Dakle, jasno je da naknada za vreme bolovanja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se isplaćuje - objašnjava on.

Izuzetak, međutim, ipak postoji ali samo u jednom slučaju.

- Plata zaposlenog sme da bude niža od minimalne zarade samo u jednom slučaju - ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom. Dakle, ako zaposleni radi sa (na primer) polovinom radnog vremena, može mu ukupna zarada (za 100 odsto radnog vremena) biti viša od minimalne zarade, ali budući da radi samo 50 odsto radnog vremena primaće manje od minimalne zarade. Na primer, neko ima zaradu od 70.000 dinara za puno radno vreme, ako radi polovinu radnog vremena imaće 35.000 dinara što je niže od minimalne zarade. U svim ostalim slučajevima zaposleni mora imati zaradu koja je bar jednaka minimalnoj zaradi - navodi Reljanović.

On ukazuje na još jednu bitnu stvar.

- Važno je reći da nepuno radno vreme mora biti ugovoreno - dakle, ne može poslodavac da ga uvede kada mu odgovara, nego mora tako da stoji u ugovoru o radu koji zaključe poslodavac i zaposleni - da se zasniva radni odnos sa nepunim radnim vremenom, kao i procenat radnog vremena koji je radnik dužan da radi - navodi Reljanović.