PLATA 1.320 EVRA DO 2030? Ekonomista otkriva šta mora da se desi da bi Vučićev plan uspeo

- Da bi se dostigao prosek plate od 1.320 evra do 2030, to bi podrazumevalo njen rast od oko 41 odsto u pet godina ili rast od sedam odsto godišnje. To nije neizvodljivo, ali zahteva realni ekonomski rast od četiri odsto, uz jačanje dinara u odnosu na evro - rekao je Arsić za Forbs Srbija.

Dodao je da kada dinar jača u odnosu na evro, onda će rasti i plate, preračunate u evro, ali da bi, svakako taj rast bio veći od realnog.

Istakao je da je tako nešto moguće "ako bi se desilo prilagođavanje privrede tim uslovima, ali privrede koja ima veliku dodatu vrednost, što onda zahteva investicije u visokotehnološke sektore".

Ni to, međutim, prema njegovim rečima, nije bez posledica po ekonomiju.

- Rast plata znači veće učešće troškova rada u ceni proizvoda. A to privredi nije isplativo ukoliko ne govorimo o kompanijama koje prave veliku dodatu vrednost. Pitanje je koliko takvih kompanija možemo da privučemo. Pogotovo u ovakvim okolnostima, odnosno u ovom političkom sistemu - rekao je Arsić.

Komentarišući povećanje BDP-a do 2030. godine na 133 milijardi evra sa sadašnjih, nepunih 90 milijardi evra, odnosno povećanje BDP-a po stanovniku sa sadašnji 13.500 na 20.000 evra, rekao je da bi rast BDP-a po stanovniku morao u narednih pet godina da bude 48,1 odsto da bi u 2030. dostigao, najavljenih 20.000 evra.

To, prema njegovim rečima, znači da bi BDP-a po stanovniku u evrima morao da godišnje raste u proseku 8,2 odsto.

- To je rast u evrima koji ne odgovara realnom rastu BDP-a. Kada pogledamo realni rast, da bi se ova projekcija ostvarila, Srbija mora imati prosečan godišnji rast BDP-a po stanovniku od četiri odsto uz isto toliku stopu inflacije i zadržavajući fiksni kurs dinara - naveo je Arsić.

Istakao je da je rast BDP-a u proseku četiri odsto krajnje neizvestan, iako to nije neostvariva stopa rasta, ali je podsetio da je prošle godine projektovana na četiri odsto, a na kraju je rast bio upola manji, dva odsto.

- Mi sada imamo novi rat, skok cena energenata i veliku neizvesnost u pogledu nastavka tog rata i posledica po ekonomiju. U takvim uslovima, veoma je teško prognozirati da li je ovo dostižno ili nije - rekao je Arsić.

Upozorio je da bi dostizanje ovog plana imalo negativne posledice po ekonomiju, a prva je još brže približavanje Srbije prosečnim cenama u Evropi, a druga je slabljenje konkurentnosti domaće privrede.

- Cene u Srbiji su na 67 odsto evropskog proseka, kada govorimo o svim cenama. Na ovaj način bi se one dodatno približile evropskom proseku, što je iznad naše ekonomske snage. Rumunija i Bugarska imaju niže cene, a ekonomski su razvijenije od Srbije - objasnio je Arsić.

Dodao je da rat Irana SAD i Izraela, ukoliko potraje, ne isključuje ni recesiju.

- Dešavanja u Iranu i uticaj na cene energenata, ne samo da će uticati na inflaciju, nego može dovesti i do recesije ako se te cene otmu kontroli. Pritom, na snazi je u poslednje vreme proces deglobalizacije koja za posledicu ima smanjenje investicija na globalnom nivou, pa i kod nas. A ove investicije bi trebalo da budu pokretač tog rasta koji se planira. Ako one podbace, onda bi takve stope rasta trebalo da donesu privatne domaće investicije - rekao je Arsić.

Istakao je da je "teško očekivati i rast privatnih investicija jer one zahtevaju promenu privrednog sistema, jačanje institucija i ravnopravnost učesnika na tržištu, a ne privilegovanje onih koji su bliski vlasti".