Aleksić: Martinović da počne da brine o poljoprivrednicima, a ne da priča da je litijum dobar za srpski agrar

On naglašava da je danas najveći problem nepredvidivost agrarne politike u Srbiji i nesigurnost za poljoprivrednike, kao i da je suština kako podići poljoprivredu u Srbiji i sprečiti njeno gašenje, urušavanje i devastaciju.

- Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja usvojena je 2014. godine, a u julu mesecu ove godine isteklo je 10 godina. Na 145 strana tog dokumenta, koji je pisalo 240 eksperata, po vašim rečima, navedeno je da će poljoprivreda godišnje da se razvija po stopi od 9,1 posto, a u lošijim godinama minimum 6,1 posto. Realnost je da se za 10 godina poljoprivreda kumulativno razvila za 1,7 posto što govori o stanju u srpskom agraru - kazao je on.

Aleksić ističe da je vlast odgovorna za situaciju u agraru u poslednjih 12 godina, kao i za druge stvari u Srbiji i da strategiju nije pravila opozicija i dodaje da nema rasta kao kod drugih zemalja u regionu, kao i da je vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po hektaru jako mala, govedarstvo je smanjeno za milion i po grla, svinjarstvo za 800.000, ovčarstvo za oko milion grla.

- Budžet za poljoprivredu je i dalje oko famoznih pet procenata, dok zemlje EU izdvajaju 30 posto za proizvodnju hrane i poljoprivrede. Da li je u pitanju nekompetentnost ili namera da se ovakve stvari dešavaju sa srpskom poljoprivredom? Kada se neko organizuje da blokira puteve i najavi proteste resorno ministarstvo tek onda reaguje. Treba raditi na tome da ne dođe do bunta ljudi i sistemski pomagati poljoprivrednicima, jer kad dođe do toga znači da im je dogorelo i da ne mogu da prežive - istakao je on.

Prema njegovim rečima, kada se ljudi pobune vlast im da nešto kako bi smanjila "požar", a druge niko ne vidi i zato nije ispunjeno ništa od navedenih ciljeva u desetogodišnjoj strategiji koji su navedeni davne 2014. godine, osim što imamo manje gazdinstava, manje zaposlenih u poljoprivredi i sve veću prosečnu starost u gazdinstvima.

- Još uvek nije raspisan javni poziv za podsticaje za biljnu proizvodnju i nabavku mašina i opreme. Ljudi ne znaju da li smeju da investiraju, a treba da vrate kredite i pozajmice. Sada je na čelu resora Martinović koji treba da brine o poljoprivrednicima i brani njihove interese, kao i poljoprivrednike iz Jadra koji će ostati bez svojih njiva, a ne da priča da je litijum dobar za poljoprivredu, da je neće ugroziti i da je naša šansa, jer nije - dodao je on.

Aleksić naglašava da se u Srbiji ne obrađuje od 800.000 do milion hektara obradivog zemljišta, kao i da kada bi se to zemljište stavilo u funkciju prihod bi bio između milijardu i milijardu i po, dok bi od litijuma iznosio oko 150 do 200 miliona.

- Kao poljoprivrednik i političar vidim koliko ne koristimo potencijale koje imamo i koje nam je Bog dao. Vi ste za 12 godina pokazali šta znate i koliko možete, o čemu najbolje govori poljoprivredni rast i gde se danas nalazi srpski agrar - zaključio je Aleksić.