Društvo i ekonomija
02. 05. 2024. 06:46 8
Može li siromašna Srbija u EU?
Ako uđu u EU, Srbija i komšiluk bi kao siromašne države bili neto - primaoci novca iz briselske kase. Ali, to nije ništa u poređenju sa time koliko bi novca dobijala mnogoljudna agrarna Ukrajina. Toga se mnogi u EU plaše.
Novi entuzijazam oko proširenja EU koji provejava iz Brisela koči činjenica što neke članice Unije i mnogi građani u proširenju vide čist ekonomski gubitak. Najveći deo budžeta EU ide na regionalni razvoj i poljoprivredu. Siromašnije članice dobijaju iz budžeta mnogo više nego što u njega uplaćuju, piše Dojče vele.
Osam zemalja koje su u čekaonici EU, uključujući Srbiju i Ukrajinu, sve su daleko siromašnije od proseka EU i sve bi bile neto - primaoci. Crna Gora broji svega 630.000 stanovnika i ne bi bila skoro nikakav trošak za budžet EU. "Niko ne bi ni primetio“, kaže Natali Toči, savetnica dvoje bivših komesara EU za proširenje. Ali EU takođe "ne vidi ekonomske benefite“, kaže ona.
Prijem država Zapadnog Balkana - koje skupa imaju petnaestak miliona stanovnika - doneo bi mnogim stanovnicima velike koristi uz relativno mali trošak po budžet EU. Pa ipak, države regiona su kandidati po deceniju ili dve, recimo Severna Makedonija. Ukrajina bi odmah postala najveća poljoprivredna sila EU i usisavala veliki deo budžeta. U državama EU ima 157 miliona hektara obradive zemlje, dok se samo u Ukrajini broji 41 milion hektara. Poređenja radi, Srbija ima između četiri i pet miliona hektara.
Prema računici Evropskog saveta, prijem svih kandidata u EU koštao bi 256 milijardi evra na sedmogodišnji budžetski period. Samo Ukrajina bi od toga dobila 186 milijardi, ne računajući troškove obnove.
Komentari 8
ostavi komentar