Dijaspora nam za 6 meseci poslala 2,1 milijardi evra

U NBS kažu da se na osnovu podataka o geografskoj strukturi doznaka za prvo tromesečje vidi da je ona ostala stabilna. Već godinama, najviše doznaka stiže iz Nemačke, pa je ove godine čak 26 odsto novca, odnosno više od četvrtine stiglo iz ove zemlje. Na drugom mestu je Švajcarska sa 13 odsto, a slede Austrija sa 10 i SAD sa 7 odsto.

NBS koristi metodologiju platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda, prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi i koja obuhvata doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da su doznake važne za privredu i ukazuje da je dobro što, posle blagog pada tokom perioda pandemije, njihov iznos ponovo raste. On napominje da se u Srbiju godišnje slije oko tri, ili tri i po milijarde evra po osnovu doznaka i napominje da su one bitan deo ekonomskih aktivnosti.

- Još iz vremena Jugoslavije, od kada je otvorena mogućnost da naši radnici idu u Zapadnu Evropu i rade tamo, doznake imaju veliki značaj za našu ekonomiju, odnosno za platni bilans zemlje. To popravlja platni bilans, a taj novac stiže u zemlju, iako država ne mora da se trudi oko njega - objašnjava Savić.

To je značajan iznos, a za razliku od zaduživanja, državu ništa ne košta. Za privredu je od velike koristi jer neko od tog novca ulaže u posao u Srbiji", napominje Savić.

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom prvih šest meseci 2022. godine priliv po osnovu doznaka iznosio je 2,16 milijardi evra, što je za 31,8 odsto više u odnosu na priliv od 1,64 milijarde evra koliko je zabeleženo u prvoj polovini 2021. godine.

Tokom prošle godine se u Srbiju slilo 3,635 milijardi evra po osnovu doznaka, a u NBS su objasnili da je uticaj pandemije na priliv doznaka u Srbiju bio privremenog karaktera i da je do oporavka ovih tokova došlo već u poslednjem tromesečju 2020. godine, dok je u 2021. priliv doznaka za 3,4 odsto bio veći nego u pretpandemijskoj 2019. godini.
Srbija inače spada u zemlje sa jako visokim doznakama iz inostranstva. Procena Svetske banke je da je 2019. u našu zemlju stiglo oko 4,2 milijarde dolara iz dijaspore, što je više od sedam odsto BDP-a. Te godine količina novca koji su poslali gastarbajteri, ili je stigao kao inostrane penzije, bio je veći od novca koji su uložili u fabrike i druge biznise svi strani investitori.