Alisa Stojanović o bulingu nad Vukom Torbicom: Sećate se?

Vuk Torbica izvršio je samoubistvo u 33. godini u junu 2020. u Rovinju. Ostavio je dva oproštajna pisma, dugogodišnjoj devojci, glumici Hani Selimović i Alisi Stojanović.

Bio je jedan od najtalentovanijih mladih režisera, a Alisa Stojanović je u novembru 2021. javno govorila o njemu na tribini "Poetika Vuka Torbice" koju je tada organizovalo užičko Narodno pozorište.

Tada je ispričala da je Vuk Torbica posle višesatnog mobinga od strane uprave Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) nateran da potpiše da se odriče predstave "Razbijeni krčag" i da ga je to slomilo, kao i da se posle tužbe koju je protiv njega podneo Aca Popovski više nikada nije nasmejao.
Tragično nastradali reditelj Igor Vuk Torbica, bio je student njene prve samostalne klase pozorišne režije na Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Alisa je pričala o njegovom dolasku na FDU, njihovom upoznavanju i spoznaji, njegovom intelektu, komplikovanom, kompleksnom i perfekcionističkom pogledu. Pored priče o njegovom briljantnom stasavanju u nestvarno dobrog reditelja, Alisa je govorila i o teškim periodima kroz koje je prolazio.
Pored depresije sa kojom je disciplinovano i odgovorno živeo, Alisa misli i da su dve teške sitaucije u kojima se našao, doprinele njegovom tragičnom odlasku.

- Napustio nas je dakle zbog svoje bolesti. Međutim, ja imam utisak jednog konstantnog bulinga koji je taj dečko doživeo, koji je većim delom posledica tabu teme u našem društvu, nečega što se ne zove samo depresija već se zove različitost. Ako je neko različit, vi ste kao neki upravnik pozorišta ili neko ko se bavi bilo kakvim menadžmentom u umetnosti, dužni da to razumete. Ja ću u nizu primera bulinga kojima sam bila svedok, navesti dva primera za koja mislim da su zaista duboko Igora povredila - rekla je na tribini Igorova profesoraka, kasnije i prijateljica.
Prvi primer bulinga prema Igoru koji Alisa navodi, a prepoznala ga je jer se tiče onoga što ona predaje i što je u njenom nastavnom programu, vezan je za predstavu "Razbijeni krčag".

- Predstava 'Razbijeni krčag' je imala jednu pesmu grupe Aba, jednu obradu, i glumci su izvodili aranžman te pesme. Premijera je odlično prošla, predstava se igrala i sve je bilo super. U jednom trenutku se javio vlasnik autorskih prava Jugoslovenskom dramskom pozorištu jer nisu platili. Šta se tu unutra dešavalo, pravu istinu nikada nećemo saznati. Uglavnom, umesto da se reši problem autorskih prava, JDP je odlučilo da ne reši ta prava nego da Igora zamoli, a onda i natera, da promeni pesmu. Sve zbog jedne besmislene produkcione greške, koja je verovatno u startu koštala nekih 300 evra. Sve se završilo tako što je Igor, posle jednog višesatnog mobinga od strane uprave JDP, nateran da potpiše da se odriče predstave. Igor više nikada nije imao kontakt sa tom predstavom ali ga je trenutak potpisivanja, da se odriče svog umetničkog dela, slomio. Ja ne znam za takav slučaj pre toga - rekla je profesorka Alisa Stojanović.

Ona je istakla da je predstava "Razbijeni krčag" bila selektovana za festival u Finskoj i trebalo je da ide tamo i to je bio prvi put da neka predstava iz Srbije bude selektovana za tako značajan festival. Predstava je otišla na festival u Finsku a JDP je izabralo da glumci pevaju pesmu Arsena Dedića.
Selektorka u Finskoj je uložila oštar protest i rekla da ona nije pozvala predstavu koja je poslata. Alisa dodaje da sve što je Igor doživeo u JDP, nije bilo lako poneti.

- Više nikada nije ušao u tu zgradu. To je veliki lom, on je bio na početku karijere, to je zapravo njegova druga predstava, a već su mu isekli krila. Kada na sve to dodate da je bio komplikovan, ne samo kao bogata umetnička ličnost nego i kao čovek sa zaista posebnim potrebama: disleksičar, depresivac, izrazito inteligentan i nadasve izuzetan perfekcionista – do mere autodestrukcije… Jako je dobro znao pozorište, sve njegove segmente, radionice, menadžment, sve, vladao je time jer je bio kapacitet u svakom smislu. Ovaj trenutak sa JDP je imao jako velike posledice. To što je uradio samo dve predstave u Beogradu, je posledica tog događaja u JDP. Ja sam, ne malo puta, na svojim putovanjima sretala selektore raznih festivala, koji su mi rekli da su moljeni od strane JDP da ne idu Igorove predstave. Ako budu hrabri selektori to će reći i javno, da ne bi bilo rekla kazala. Ja ću od JDP verovatno popiti tužbu, tako oni rade… Znači krenula je i osveta a po gradu se širila priča da je ovaj dečko lud i da se sa njim ne može sarađivati - kaže Alisa.

Ona ističe činjenicu da je od svega što je Igor ikada radio, najgore prošao u Beogradu. To je bio grad u kome je želeo da živi, radi, zasnije porodicu…
Odabrao je Beograd za budućnost, a pozorišta koja je voleo ga nisu htela. Alisa je pričala i o još jednom Igorovom prelomnom trenutaku, posle koga se, kako kaže, nikada više nije nasmejao.

- Aleksandar Popovski je tužio sudu u Sloveniji Igora Vuka Torbicu zbog statusa na Fejsbuku. Igor je imao prethodno zakazanu režiju u Mariboru. Neposredno pred tu zakazanu režiju, u mariborskom pozorištu se menja umetnički direktor i Igor vraća režiju, u znak protesta protiv novog direktora Aleksandra Popovskog, što je njegovo pravo. On je, zbog svojih principa, vratio hiljade evra. Poslao je pozorištu to pismo i stavio ga na svoj Fejsbuk. Aca Popovski ga tuži sudu, potražuje šest hiljada evra za uvredu časti i traži, za svaki sledeći status gde bi ga pomenuo, po hiljadu evra, znači najstrašnije gluposti . Zamislite, umetnik tuži drugog umetnika za slobodu govora na Fejsbuku, bruka i sramota. Da stvar bude gora, bolni trenutak je to što je glumac Ozren Grabarić, koji je po mom mišljenju svoju najbolju ulogu, ulogu karijere napravio upravo kod Igora u Hinkemanu, svedočio je u Acinu korist!

- To je bilo bolno, meni je to bilo bolno, ja sam preplakala Ozrenovo pojavljivanje na sudu. Prvo – nikada ne bih učestvovala u suđenju o slobodi reči, a drugo- nikada kao umetnik ne bih učestvovala u ograničavanju slobode govora, bilo kome, ni onima koji me pljuju. Ne mogu ni da pojmim kako je to bilo Igoru, to suđenje je trajalo više od godinu dana. Mislim da su ta dva momenta ozbiljni primeri bulinga jednog osetljivog, svestranog umetnika koji su uticali na njegov put. On je jedini umetnik koji je posle rata, a moram reći i ranije, ovako briljantno, za ovako kratko vreme, napravio neviđen uspeh u svim zemljama bivše Jugoslavije. On je vrlo malo govorio u javnosti, nije bio neko ko na taj način pravi slavu. Njegova mera uspeha je bila ono što sam sebi zada, njegova ambicija - ispričala je Alisa.

Profesorka Alisa Stojanović misli da su dva događaja, o kojima je govorila, snažno povredila Igora Vuka Torbicu i uticala na njegovu bolest i odlazak na način koji je odabrao. I ističe da on o tome nikada nije govorio, niti da ona bilo šta govori u njegovo ime, već je sve post fesum njenog viđenja stvari.

Reditelj Igor Vuk Torbica ostavio je neizbrisiv trag na pozorišnim scenama širom regiona. Svojim predstavama je postavljao standarde ne samo u pozorišnoj umetnosti, već je gradio snažne mostove među ljudima, otvarajući pitanja i dijaloge o suštinskim temama koje nas povezuju.
U Srpskom narodnom pozorištu od 25. do 29. aprila publika u Novom Sadu gledala je njegove predstave, a bio je upriličen i razgovor o stvaralaštvu Torbice.