Miškoviću odšteta 30 miliona evra: Vučinić više nije sudija

Pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke (ICSID), poznatim kao Vašingtonska arbitraža, država Srbija izgubila je spor od firme „Mera invest“, u vlasništvu Marka Miškovića, sina poznatog biznismena Miroslava Miškovića. Prema presudi, na koju optužena strana ima pravo prigovora, Srbija je dužna da isplati Miškovićima 30 miliona evra, pisao je dnevni list "Nova".

Kako se saznaje, Srbija je nakon toga uložila prigovor više puta i dala pisanu garanciju da će u slučaju odbijanja platiti u roku od pet dana iznos koji je presuđen.

Sudeći po navodima na zvaničnom sajtu suda u Vašingtonu, Srbija je u dva navrata uspela da odloži izvršenje presude, odnosno isplatu novca “Meri invest”, da bi u februaru ove godine podnela zahtev za poništenje odluke arbitražnog suda.

Osvrnuvši se na ovu vest, Vladimir Vučinić, bivši sudija, koji je svojevremeno sudio Miškoviću i vratio mu pasoš, zbog čega je bio na meti napada državnog vrha i medija, naveo da je odluka Vašingtonske arbitraže, između ostalog, posledica toga što je politika bila ispred pravne logike.

Kako tumačite odluku po kojoj je Srbija dužna da plati Miškovićima 30 miliona evra odštete?

- To je očekivano. Očekivano je bilo da se iz budžeta njima nadoknadi vreme koje je gospodin Mišković proveo u pritvoru i troškovi postupka, koji nisu mali imajući u vidu da je sedam godina trajao krivični proces protiv Miroslava i Marka Miškovića. Tu su i troškovi koji se odnose na same kompanije, imajući u vidu da se radi o licu koje je decenijama prisutno kao jedno od najuspešnijih privrednika. Kompanija svakako nije mogla da posluje na način kako je želela u vreme dok je Mišković bio u pritvoru.

Vi ste u jednom trenutku vratili Miškoviću pasoš, tvrdeći da bi u suprotnom Srbija morala da mu plati štetu?

- Da ga nisam pustio u London, on bi imao pravo da i za taj period, tih pet ili šest dana, ukoliko ne bi završio posao, da traži nadoknadu za izmaklu dobit. Jemstvo, koje sam ja odredio kao postupajući sudija, u iznosu od 12 miliona evra, mora takođe da mu se vrati. Ali taj iznos nije šteta za Srbiju, ali mogu da budu šteta za njega, ukoliko je paritet bio drugačiji. To što je otišao London nije bilo štetno za Srbiju i s te strane sam zadovoljan svojom profesionalnom procenom.

A kako vidite to što je ovaj proces predstavljen kao slučaj od nacionalnog interesa, imajući u vidu cenu koja moramo da platimo?

- U celoj toj priči ja sam pretrpeo štetu, nisam više sudija, jer sam se držao principa. Očigledno je ovo bila loša procena onih koji su se pitali u vreme pokratenja ovog krivičnog postupka. Ne kažem da je bilo ko pogrešio od organa gonjenja, ali svakako nije bio intres države da vodi sedam godina postupak protiv neke osobe, a da na kraju poreski obveznici plate sve to što je bila nečija pogrešna procena.

Dakle, politika je bila ispred pravne logike?

- Prema onome što smo čuli od javnih funkcionera iz vrha, ispada tako. Ne želim da ih imenujem, oni su mene imenovali, ali ja njih neću. Zna se ko je tada došao na vlast i ko je pričao da su tajkuni do tada bili nedodirljivi i da će ih sve hapsiti. Onda su uhapsili Miškovića, kako bi dali primer neke političke doslednosti. Pretpostavljam da nam sad sledi nešto drugo, opet su izbori na pragu i biće zanimljivo videti koliko će se ovo odraziti na to. Mnoga bogatija društva kad bi došla u situaciju da plate ovaj iznos, sigurno da im ne bi bilo prijatno.

A je l' bi u takvim društvima neko morao da snosi odgovornost za načinjenu štetu državnom budžetu?

- Može u slučaju da se dokaže da je neko zlonamerno, grubom nepažnjom ili nesavesnim vršenjem svoje funkcije doveo do toga da se inicira takav postupak, a da su lica, protiv kojih se vodio postupak, unapred znala da neće biti dokaza. To je sad teško proceniti sa ove distance.