FIJASKO U PARTIZANU Ni novca, ni trofeja, ni budućnosti...

Klub iz Humske već neko vreme nezadrživo grabi ka ponoru. Šest mečeva - pet poraza, jedna pirova pobeda. Ovo je evropski učinak Partizana ovog leta u tri različita takmičenja. Crno-beli su u mesec dana najpre eliminisani u kvalifikacijama za Ligu šampiona, pa ispali iz kvalifikacija za Ligu Evrope, a na kraju su doživeli krah i na putu za Ligu konferencija, što ih stavlja u red najgorih klubova na kontinentalnom nivou u novijoj istoriji.

Nije prvi put da vidimo situaciju u kojoj jedan klub ispada iz kvalifikacija za sva tri evropska takmičenja (dešavalo se i prethodnih godina, primer je BATE Borisov), ali je Partizanu to prvom pošlo za rukom makar ove sezone, što nikako nije za pohvalu, već je jasan pokazatelj da je klub iz Humske na veoma niskim granama, i to u raznim segmentima. Ovde su ljudi u Partizanu koji nemaju veze sa fudbalom, niti ga osećaju. Ogledalo rada aktuelne uprave Partizana jeste i rad omladinske škole. Prestali su da proizvode igrače. Kada imate mnogo stranaca, onda su tu vaša deca hendikepirana. I u Partizanu je tako.

Trasnfer politika, znanje, veze - sadašnja uprava ne barata ni sa čim. Partizan ne može da proda jednog poluozbiljnog igrača. Doći će neki igrači u klub koji ne mogu nigde da igraju. Ozbiljni klubovi, a Partizan je nekada bio ozbiljan, mogu da od jednog transfera žive par godina. Očigledno je da ova uprava nije u stanju da to obezbedi. Sve ovo što se događa preti da Partizan prestane da bude ozbiljan kandidat za bilo kakvo takmičenje, pa čak i za našu ligu. Nekada su se tresli klubovi kada dolaze na JNA, a danas dolaze da  pobede i upišu sigurne bodove.

Navijači već pokazuju nezadovoljstvo duži niz godina, i kada ostajete imuni na sve to, na sve povike, nezadovoljstvno navijača - to je tragedija. Čelnike Partizana to ne dotiče jer se fudbal, po sadašnjoj upravi, očigledno i ne igra zbog njih. Godine bez trofeja prolaze, a u Partizanu se malo šta promenilo. Uprava kluba negira krivicu, krivac za loš period kluba još nije pronađen, a nade su sve manje da će se Partizan ikada vratiti na stare staze i da će ponovo biti renomiran evropski klub. Kažu mnogi često da nema Partizanu sreće dok ga ne preuzmu sportisti, ali nema ni garancije da bi sportisti - makar to bio i Predrag Mijatović, koga navijači malo-malo prizivaju - sprečili fijasko kakav se crno-belima desio.

I menjao je Partizan. Aleksandar Stanojević je treći put došao na klupu Partizana, da na tom mestu menja Alberta Nađa, koji je pak zamenio Igora Duljaja. Nađ se ispostavio kao privremeno rešenje posle odlaska  Duljaja i samo je priveo kraju sezonu na klupi kluba iz Humske. Partizan je završio na drugom mestu pod vođstvom Nađa u završnici sezone, u čijem je jesenjem delu imao i sedam bodova viška u odnosu na najvećeg rivala Crvenu zvezdu. Koštao ga je veliki pad s proleća i nekoliko kikseva koje je Zvezda iskoristila da se domogne sedmog uzastopnog trofeja prvaka države.

Prikaz nemoći i sramote, crno-beli su doživeli i 7. jula prošle godine, kada je Humska završila u mraku. Naime, Elektrodistribucija Srbije je odlučila da Partizanu iseče struju, zbog duga od 26 miliona dinara, pa je drugi najveći stadion u našoj državi ostao bez svetla.

Možda i najbolja ilustracija onoga što se trenutno dešava u beogradskom klubu.