Kina želi delove Rusije: Putin besan i NEMOĆAN

Zvanična mapa je objavljena prošle godine, ali je ponovo u fokusu pažnje svetske javnosti, nakon što je predsednik Tajvana rekao da bi Kina mogla da zatraži nazad delove koji danas pripadaju Rusiji.

Tajvanski predsednik Laj Čing-te osporio je pretenzije Kine na ovo ostrvo koje je samoupravljajuće, dovodeći u pitanje fokus Pekinga na teritorijalni integritet. Lai je sugerisao da, ako je Kina zaista zabrinuta zbog ovoga, takođe treba da traži da povrati zemlju koju je ustupila Rusiji u 19. veku.

Kina polaže pravo na suverenitet nad Tajvanom, uprkos činjenici da Komunistička partija Kine nikada nije upravljala ostrvom. Poslednjih godina, Peking je pojačao vojnu aktivnost u blizini Tajvana kako bi izvršio pritisak, uključujući velike vežbe nakon inauguracije Laija, koga Peking smatra „separatistom“.

U intervjuu za TV program Pogled sa Ketrin Čang, obeležavajući svojih prvih 100 dana na funkciji, Lai je rekao: - Ako Kina želi da pripoji Tajvan… To nije zbog teritorijalnog integriteta. Ako je to zaista zarad teritorijalnog integriteta, zašto Kina ne uzme nazad Rusiju? - rekao je.

Lai je pomenuo Ajgunski sporazum iz 1858. godine, kojim je Kina ustupila Rusiji velike delove Mandžurije severno od reke Amur. Ovaj ustupak se desio tokom onoga što Kina naziva „vekom poniženja“, kada su zapadne sile i Japan porazili oslabljenu dinastiju Ćing.

Ustupci Rusiji

Poput ruskog predsednika Vladimira Putina, koji tvrdi da je Ukrajina oduvek bila deo ruske nacije, kineski lider Si Đinping je držao obnavljanje percipirane izgubljene teritorije visoko u svojoj agendi za „veliko podmlađivanje kineske nacije“.

Kina se obavezala da će jednog dana dovesti Tajvan sa samoupravom u okrilje. Takođe je polagala pravo na veći deo Južnog kineskog mora, gde „istorijska prava“ Pekinga izazivaju sukob sa Filipinima i drugim susedima.

Poslednjih godina, prošli ustupci Rusiji postali su tema interesa među nekim kineskim nacionalistima koji tvrde da bi Moskva trebalo da vrati izgubljenu teritoriju, uključujući Vladivostok, najveći grad na ruskom dalekom istoku.

Kineska vlada je ćutala po tom pitanju, umesto toga naglašavajući snagu odnosa između Pekinga i Moskve kao alternativne koalicije prema Zapadu predvođenom SAD-om.

Rusija je, sa svoje strane, postala veoma zavisna od kineskog izvoza i potražnje za naftom i prirodnim gasom usred međunarodnih sankcija uvedenih nakon invazije Vladimira Putina na Ukrajinu 2022. godine.

Godine 2023, kinesko Ministarstvo za prirodne resurse naložilo je da se na novim mapama koriste kineski nazivi za Vladivostok i sedam drugih gradova u regionu.

Sporno ostrvo

Nova mapa je takođe prikazala malo ostrvo na ušću reka Usuri i Amur kao potpuno unutar kineske teritorije, uprkos njegovom statusu pod zajedničkim vlasništvom od sporazuma o granici iz 2008. godine.

Vlasništvo nad ostrvom Veliki Usuriski ili Heišazi, na kineskom, bilo je predmet spora između Rusije i Kine sve dok nije rešen 2005. godine kada je ostrvo podeljeno.

Međutim, kineska mapa je pokazala potpuno vlasništvo nad ostrvom, potez koji verovatno nije pomogao odnosima između dve nacije, prema Marku Kacu sa Univerziteta Džordž Mejson.

Kac je profesor na Školi za politiku i vladu Šar i objasnio je za Njuzvik da obe vlade pažljivo prate zvanične mape koje objavljuje druga nacija. - Kremlj vrlo pažljivo prati kineske mape—posebno zvanične—koje tvrde da ruska teritorija zapravo pripada Kini - objasnio je Kac.

Kac je dodao da, čak i ako je taj potez uznemirio Vladimira Putina, malo je mogao da uradi po tom pitanju jer je Rusija u tako nesigurnoj poziciji, odsečena od većine globalne trgovine.

- Putin nije u poziciji da glasno protestuje zbog toga jer je Moskva postala toliko zavisna od ekonomskih odnosa sa Kinom kao rezultat zapadnih sankcija - rekao je.

Kremlj u početku nije komentarisao novu mapu, ali su zvaničnici ruske vlade na kraju prekinuli ćutanje o promeni rekavši da je spor odavno rešen.

- Ruska i kineska strana se pridržavaju zajedničkog stava da je pitanje granice između naših zemalja konačno rešeno - rekla je Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Kako je rekla, njegovo rešavanje je obeleženo ratifikacijom Dodatnog sporazuma o rusko-kineskoj državnoj granici na njenom istočnom delu iz 2005. godine, prema kojem je ostrvo Veliki Usuriski podeljeno između strana.

Zaharova je dodala da je demarkacija zajedničke granice uspostavljena duž cele dužine ostrva 2008. godine, dodajući da su i Rusija i Kina potvrdile „odsustvo međusobnih teritorijalnih zahteva“ najmanje od 2001. godine.

Međutim, nova mapa je navodno odobrena od strane vlasti u Pekingu i objavljena je od strane kineskog Ministarstva za prirodne resurse.

U odvojenom izveštaju Njuzvika, kineski zvaničnici nisu pokazali kajanje u vezi sa mapom, a jedan visoki zvaničnik kineskog Ministarstva za prirodne resurse je rekao: - Ispravna nacionalna mapa je simbol nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Zvaničnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da je mapa „rutinska praksa u kineskom ostvarivanju suvereniteta u skladu sa zakonom,“ dodajući: - Nadamo se da relevantne strane mogu ostati objektivne i smirene i da se uzdrže od preteranog tumačenja pitanja.

NBC Njuz je primetio da su Filipini, Malezija, Vijetnam, Tajvan i Indija svi izrazili svoje protivljenje novoj kineskoj mapi. Svaka zemlja ima svoje teritorijalne sporove sa Kinom u mnoštvu oblasti duž granice zemlje.

Da li će i kada Kina krenuti u povratak teritorije

Hongkonški South China Morning Post je tvrdio da bi Kina trebalo brzo da deluje kako bi povratila “izgubljene teritorije” od Rusije.

Članak se poziva na Karahanov manifest, koji je odbacio ugovore iz carske ere koji su Kinu lišili Mandžurije i drugih oblasti i sugerisao da je sovjetska vlada obećala da će vratiti te teritorije.

Članak je tvrdio da bi, s obzirom na to da je Putin zaokupljen ratom u Ukrajini, ovo moglo biti povoljno vreme za Kinu da potvrdi svoje zahteve za ovim “izgubljenim teritorijama”.

Dalje je navedeno da Kina, sa svojom znatno većom ekonomijom i populacijom, ima značajnu polugu nad Rusijom i mogla bi to iskoristiti za pregovore o povratku svojih teritorija, preteći da će prekinuti snabdevanje vitalnim resursima i tehnologijom.

Članak je sugerisao da, ako su ruske akcije u Ukrajini opravdane, onda bi i kineski zahtevi za njenim istorijskim teritorijama na ruskom dalekom istoku mogli biti opravdani.

- Ako je Rusija zaista pravni naslednik SSSR-a, što tvrdi od invazije na Krim 2014. godine, onda je Moskva takođe odgovorna da reši neispunjena sovjetska obećanja u vezi sa Karahanovim manifestom i konačnim povratkom onoga što je sada ruski daleki istok Kini - navedeno je u članku.

Prema članku kineskog autora iz 2013. godine, ako Peking namerava da povrati teritoriju od Moskve, verovatno bi to učinio oko 2055-2060. Autor je predvideo da će do oko 2045. godine ruska vlada doživeti dalji pad snage i uticaja, što će Kini pružiti priliku za delovanje.