Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Savremena žena

Direktno.rs

04. 09. 2022. 07:00 0

Da nije bilo Džo, slavni Van Gog bi pao u zaborav

Od čuvenih dela kao što su "Zvezdana noć" i "Kafe terasa noću" do niza autoportreta, umetnički spektar Vincenta van Goga je do danas neprevaziđen. Zato je i zapanjujuće uopšte pomisliti da je danas slavni slikar za vreme svoga života prodao svega nekoliko slika, i to za male sume novca, hranu ili opremu za slikanje, dok je njegova slika "Radnik u polju" 2017. prodata za više od 81 milion dolara. Kako je ovaj sada legendarni slikar izbegao današnju slavu tokom života?

Za početak, Van Gog je bio slavno ekscentričan, što se nije dobro slagalo sa njegovim "dnevnim poslom" trgovca umetninama.

- Stičemo utisak da Vinsent nije bio sjajan u prodaji. On je bio neuspešan kao trgovac umetničkim delima u Goupilu (mesto prodaje fine umetnosti), odakle je otpušten jer nije bio dovoljno ljubazan prema klijentima - objašnjava za portal "How Stuff Works" Nadin Granof, direktor istraživanja za "Van Gog Eksperts", kompaniju za autentifikaciju i procenu van Gogove umetnosti.

Ovakvo ponašanje neobuzdanog umetnika, kratkoročno je spaljivalo mostove i odbijalo potencijalne kupce da uzimaju njegove radove. Takođe je moguće da van Gog jednostavno nije poživeo dovoljno dugo da vidi kako se sav njegov naporan rad isplati.

Van Gog je umro je 1890. godine, dva dana nakon što je pucao sebi iz revolvera u grudi u 37. godini, iako neki kasniji izveštaji postuliraju da je možda i ubijen. Iako je ovim okončan život opterećen epileptičnim napadima i iscrpljujućim psihotičnim epizodama, nije samo to bio problem. Kako napominje veb-sajt Muzeja Van Gog, u vreme njegove smrti,  on se osećao „nesiguran u budućnost i osećao je da je propao, kao čovek i kao umetnik. Iako je, u stvari, počeo da dobija priznanje za svoj rad".

- I zaista, iako je prodavao i trampio dela tokom svoje karijere, u poslednje dve godine njegovog života došlo je do povećanog priznanja među avangardom i uključivanja u neke izložbe u Parizu i Briselu - ističe Hans Luijten, viši istraživač u Van Gogovom muzeju.

Ipak, ovaj nivo uspeha bio je daleko od imena koje je Van Gog danas. Pa šta se dogodilo?

Preokret donosi Džoana van Gog-Bonger

Šest meseci nakon što je Vincent umro, njegov voljeni brat Teo je preminuo od komplikacija od sifilisa. Gubitak i njegovog života bila je dupla tragedija, jer Teo nije želeo ništa drugo sem da podigne profil rada svog brata i dovede ga na umetnički tron, na kom je danas. Srećom po Vinsenta, i dalje je imao ozbiljnog šampiona na svojoj strani - Teovu ženu Džoanu.

Zanimljivo je da je Džoana van Gog-Bonger - poznatija kao Džo - postala deo van Gogovog klana tek 1889. godine, neposredno pre Vincentove smrti. Rođena 1862, Džo je radila kao nastavnica engleskog jezika u dve različite ženske škole pre udaje. Kada je Teo umro, ostala je sa njihovim sinom i pozamašnom kolekcijom umetničkih dela. Tada je odlučila da ispuni Teove želje.

- Džo je preuzela odgovornost za Van Gogovo umetničko nasleđe. Od 1891. do svoje smrti, posvetila se podizanju svesti o Vinsentovoj umetnosti i pismima. I naravno, volela je njegov rad - objašnjava Luijten, koja je uedno i autor biografije o Džo van Gog-Bongeru.

Džo je uzdigla van Goghov umetnički profil neumornim naporima. Ona je intenzivno radila na negovanju njegovog imena i interesovanja za njegov stil, što nije bio mali podvig.

- U to vreme van Gogov rad se često smatrao previše modernim u očima kolekcionara i kupaca umetnosti. Da bi to uradila, selektivno je prodavala njegova dela i inspirisala pisce i likovne kritičare da pokrivaju njegove slike. Takođe je pozajmljivala predmete prestižnim muzejima i organizovala bezbroj izložbi i rasprodaja - podseća Luijten.

Jedan od Džoinih velikih podviga bila je organizacija magistarske izložbe u Stedelijk muzeju, glavnom amsterdamskom muzeju za savremenu umetnost, 1905. godine, gde je ujedinila čak 484 Van Gogova dela. Van Gogova izložba ove veličine više nikada nije organizovana. Sve ukupno, ova neverovatna žena je između 1891. i 1925. prodala najmanje 192 slike Van Goga i 55 dela na papiru.

Pisma Teu

Još jedan strateški manevar izvela je 1914. godine, kada je objavila Vinsentova pisma Teu. Vinsent je, naime, napisao stotine pisama Teu, od kojih je Teo zadržao većinu.

- Ovo je bilo od vitalnog značaja, pošto je nakon objavljivanja pisama uvažavanje Vinsenta kao umetnika samo dodatno poraslo - ističe Luijten. Vinsent je bio elokventan pisac, a njegova pisma su ga učinila bliskim.

Većina stručnjaka veruje da je Džoana uredila delove gde su bile napisane seksualne i porodične tajne i da je sačuvano svega 40 Teovih pisama jer je Vinsent imao običaj da spali sva pisma koja dobije nakon što ih je pročitao.

Posle smrti van Gog-Bongerove 1925, u 62. godini, od Parkinsonove bolesti, sva Van Gogova dela koja su još bila u njenom vlasništvu, prešla su na njenog sina, Vincenta Vilema van Goga. On je nastavio životno delo svoje majke i na kraju osnovao Fondaciju Vincent van Gog i Van Gogov muzej, tako da su dela njegovog strica ostala dostupna svima. Vilem van Gog, Teov i Džoin praunuk, trenutno je savetnik odbora Van Gogovog muzeja.

Nema sumnje da uprkos van Gogovom sjaju on ne bi bio upamćen na nivou na kojem je danas bez uticaja snaje Džo, koja je odlučno delovala u svetu u kojem su do tada dominirali muškarci.

- Ime Džo van Gogh-Bonger možda nije poznato, ali je bila sila bez koje ničeg ne bi bilo. Oduševljen sam što smo sada u mogućnosti da ispričamo njenu životnu priču tako detaljno - rekao je Lujten.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se


Čekajući novu Vladu

Zoran Živković [03.10.2022.]




Anketa

Poskupljenje čega vam je najteže palo?

Rezultati

Video dana

Žmurke