Žarko Zečević za Direktno o Vladimiru Cvetkoviću: Veliki čovek, iskren prijatelj i ljuti rival

Jedan od najuspešnijih čelnika u istoriji kluba iz Humske gajio je ogromno poštovanje prema legendarnom Cveletu, uprkos tome što su bili ljuti rivali. Jedan od drugom govorili su uvek samo najlepše, a njihovo prijateljstvo nastavilo se i nakon što su napustili Partizan, odnosno Crvenu zvezdu.Vladimir Cvetković umro je u Beogradu, a ostaće upamćen kao jedan od tvoraca ekipe crveno-belih koja je postala šampion Evrope i sveta 1991. godine. Nije nikakva tajna da je bio poštovan i u redovima najvećeg rivala Partizana, naročito od strane Žarka Zečevića, nekadašnjeg geralnog sekretara fudbalske sekcije crno-belih.Zečević je u razgovoru za Direktno poručio da će popularnog Cveleta pamtiti kao velikog čoveka, sa kojim je bio rival i prijatelj više od 50 godina.

- Pamtiću ga kao velikog čoveka, iskrenog prijatelja i ljutog rivala. Naše rivalstvo trajalo je i više od 50 godina. Jedno 55 ili 60. Prvo na košarkaškim terenima, a potom na funkcijama u Partizanu i Crvenoj zvezdi. Kakav je bio Cvele? Težak za dogovaranje. Ali, kada se s njim nešto dogovorite, on to ispunjava. To je osobina praktično svih velikih ljudi i velikih funkcionera - poručio je Zečević na početku razgovora za Direktno.Partizan i Crvena zvezda bili su i ostali veliki rivali, ali dok su Zečević i Cvetković obavljali funkcije generalnih sekretara, najveći srpski rivali nisu se prepucavali, što je u poslednjih godina maltene postala praksa.

- Nikad se nismo prepucavali preko novina. Ako smo imali šta da kažemo jedan drugom, to smo govorili oči u oči. Stvarno, sa ogromnom tugom sam primio vest. Kad izgubiš prijatelja, pogotovo nekoga sa kim si se družio tolike godine, kao da ti ode pola života - dodao je vidno utučeni Zečević.U poslednje vreme, bivši funkcioner Partizana stalno je pitao za Cvetkovićevo zdravlje. Otkriva i da ga je ohrabrivao da izađe iz kuće i prošeta, pošto je poznato da se Vladimir u poslednjih nekoliko godina slabo kretao zbog problema sa kolenima.

- Bili smo u kontaktu. Ne tako često, ali čuli smo se. Mene je interesovalo samo njegovo zdravlje. Nismo imali prilike da se družimo zadnjih godina, a ranije smo često sedeli u Radmilovcu. Baš često. Tamo smo se družili, provodili vreme u ćaskanju i u sećanju na stare dane. Pera, ugostitelj iz Radmilovca, bio je svaki dan kod njega. On mi je davao informacije o tome kakvo mu je zdravstveno stanje. Pokušavao sam da ga ohrabrim da malo prošeta, pošto to nije želeo. Žalio se na kolena, a ja sam mu govorio da je bol samo u njegovoj glavi. Eh... - zastao je Zečević.Koliko su ga u Partizanu cenili i poštovali govori i činjenica da su mu tadašnji funkcioneri crno-belih - Žarko Zečević, Nenad Bjeković i Ivan Ćurković, priredili oproštaj. Tom prilikom uručili su mu dres Partizana sa brojem osam.

- Taj njegov oproštaj i odlazak u penziju jedini smo mu mi priredili. To nije za anegdotu, to je za dublje razmišljanje. Tom prilikom smo mu poklonili dres Partizana sa brojem osam, a on ga je prosledio svojoj ćerki u Ameriku, a ona je igrala košarku u Partizanu - zaključio je Žarko Zečević.