Stalno osećate krivicu? Psiholozi imaju rešenje

"Krivica može biti korisna, zdrava emocija kada je opravdana i dovodi do pozitivne promene ponašanja, kao što je iskupljenje za nešto. Međutim, postaje problem kada pokušavate da ugodite svima, a izgubite iz vida sopstvene potrebe. Realnost je da jednostavno ne možete ugoditi svima i ako izvršite veliki pritisak na sebe da zadovoljite potrebe drugih, krivica može postati štetna. Krivica može postati još problematičnija kada upadne u sramotu", kaže dr Lusi Nouls, klinički psiholog u Mi Online Therapi.

"Krivica je povezana sa našim ponašanjem i obično se dešava kada smo na neki način prekršili sopstveni moralni kodeks. Sram je, međutim, povezan sa onim što osećamo o sebi kao osobi. Smatramo da smo loša osoba u očima drugih, što može izazvati intenzivnu samokritičnost. Možda ste stalno zabrinuti da kažete "ne" ljudima ili da ne provodite dovoljno vremena sa voljenim osobama – krivica može poprimiti različite oblike. Ali ako mislite da to utiče na vaš svakodnevni život, stručnjaci su podelili neke praktične stvari koje treba razmotriti, kako biste prestali da se osećate krivim sve vreme.

Kada se osećate krivim, najbolje je da se zapitate: Da li zaista radite nešto pogrešno? Razmislite o tome da li lažete nekoga, da li vam je u srcu njihov najbolji interes ili preduzimate sebične korake. Ili jednostavno ovom prilikom stavljate svoje potrebe na prvo mesto? Ako je tako, ne treba se osećati krivim".

Dr Beki Spelman, psiholog i klinički direktor Klinike za privatnu terapiju, kaže za Metro.co.uk: "Da, možda ćete nekoga razočarati i, da, dobro je biti tu za prijatelje i voljene što je više moguće – ali ne možete stalno stavljati druge ljude na prvo mesto, inače biste bili pod prevelikim pritiskom, iskusili biste stres i ne biste živeli ispunjen život."

"Zanimajte se o krivici i proverite činjenice o situaciji", dodaje dr Lusi Nouls. "Za šta se tačno osećate krivim? Da li je to opravdano – ili osuđujete sebe prema krutim internim standardima? Budite radoznali gde ste možda naučili da je "pogrešno" ili "loše" ponašati se na određeni način. Da li se sada slažete sa tim standardima? Takođe, razmislite šta biste rekli prijatelju koji se tako ponaša – jer smo često oštriji prema sebi od voljenih."

Uporna krivica u sadašnjosti može da ostane od stvari koje su se desile u prošlosti – pa ako počnete da istražujete ovo, možda ćete moći da vidite stvari jasnije, objašnjava Lusi Beresford, psihoterapeutkinja i stručnjakinja za odnose. Ona kaže: "Kompleks krivice proizilazi iz iskustava iz detinjstva. To je uglavnom zato što kao bebe počinjemo kao neverovatno egocentrični. Sve je o nama, a čini se da se svet vrti oko nas – što je donekle tačno. Vremenom počinjemo da shvatamo da na svetu postoje i drugi ljudi sa sopstvenim potrebama, ali mogu proći godine da se otresemo osećaja da smo centar sveta i da smo odgovorni za ono što se dešava. A kada se dogode teške ili loše stvari, poput razvoda, možemo se osećati krivim što smo odgovorni ili za to što smo nešto učinili ili što nismo u mogućnosti da to popravimo i poboljšamo."

"Postoje i druga iskustva, kao što je imati ljute roditelje, gde možemo da odrastemo verujući da nismo dovoljno dobri, što takođe može izazvati osećanje krivice. Možda smo odrasli u religioznom domaćinstvu gde je veliki naglasak stavljen na "dobro" i "loše", ili je možda postojala stvarna trauma ili događaj koji može ostaviti u nasleđe krivicu. Ako mislite da je nešto u vašoj prošlosti možda izazvalo ovu preteranu krivicu - ili imate duboka osećanja srama ili niskog samopoštovanja povezana sa krivicom - vredi razmotriti terapiju kao opciju."

Vođenje dnevnika nam može pomoći da racionalizujemo misli i jasnije vidimo situacije – jer su naše brige ispisane ispred nas. Napišite da li ste vi zapravo krivi za određenu situaciju. Ako ste pogrešili, u redu je da to priznate. Ali ako preuzimate krivicu kada to nije u vezi sa vama, bolje je da se odmaknete od toga.

Odvajanje vremena za razmišljanje o stvarima na kojima smo zahvalni omogućava nam da cenimo situacije, ljude i svakodnevne stvari i, kao rezultat, to bi trebalo da poveća sreću i omogući nam da uživamo u životu. Praktikovanje zahvalnosti stoga može pomoći kod preterane krivice, jer se fokusira na pozitivne situacije, a ne na potencijalne negativne. Lusi kaže: "Završite svaki dan tako što ćete identifikovati stvari koje ste dobro uradili ili na kojima ste zahvalni – ovo gradi samopoštovanje."