DRVENE BANDERE U SRBIJI Preti li nestašica struje zbog rata u Ukrajini?

Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je da će predstojeća zima biti izazovna u sektoru energetike jer očekuje povećanje cene struje na berzama u Evropi zbog dešavanja u Ukrajini. Mickovski je izjavio da ima osećaj da će ova zima biti prilično izazovna ne zbog temperatura, već zbog situacije koja se dešava u Ukrajini, gde je elektroenergetski sistem potpuno uništen, pa je Ukrajina primorana da crpi energiju iz Evrope.

Iako je Rusija izgubila dominantnu poziciju u izvozu nafte i gasa od početka rata u Ukrajini 2022. godine, ona je i dalje najveći globalni igrač u snabdevanju nuklearnim gorivom, sa više od 40 odsto udela na svetskom tržištu. Rusija takođe ima potpuni monopol na proizvodnju naprednog nuklearnog goriva koje će biti neophodno za napajanje naredne generacije nuklearnih reaktora. Za zemlje sa reaktorima ruske proizvodnje ova zavisnost je još veća, jer ruski državni nuklearni gigant Rosatom upravlja sa 18 reaktora širom Evropske unije, od čega se najveći deo nalazi u centralnoj i istočnoj Evropi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i potpisivanja memoranduma, rekao je da je molio Makrona za saradnju u oblasti nuklearnih programa jer "Srbija za deset godina neće imati električnu energiju, ako ne koristi nuklearnu". Dodao je i da ga je zamolio da razgovara sa francuskim fabrikama baterija, jer će to, kako je rekao, pomoći u privlačenju investitora.

- Francuska 70 odsto svoje energije ima kroz nuklearne reaktore, nuklearne programe. Reč je o čistoj energiji i to je za nas jedini način da obezbedimo dovoljno energije - naveo je Vučić.

Dodao je da svi sektori u Srbiji rastu, osim energetskog, zbog čega će biti potrebno mnogo investicija, dodajući da će Srbija za to tražiti podršku i predsednika Francuske Emanuela Makrona i francuske vlade, kako bi se to uradilo na najbezbedniji i najčistiji način. Uslov za nuklearku je i francuski kadar na svim važnim mestima. Nama ostaju kafe kuhinje i kamioni, jer smatraju da nismo za bolje. I kako drugi sektori rastu, a energetika ne raste? Valjda kad rastu drugi sektori, onda se i vise struje troši? 

- Ne znam šta bih ti rekao, Mićo - tim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao energetski kolaps u kome se našla Srbija posle prvog snega 2021.

Kao problem koji je doveo do teškoća u elektrosnabdevanju, Vučić je naveo i to što u Srbiji postoji 920.000 drvenih bandera, koje su padale pod snegom, i najavio njihovu zamenu. Od drvenih bandera i sigurnog snabdevanja strujom došli smo do nuklearne energije. Tema nuklearne energije u Srbiji se medijski vraća da se pokaže kako "ćemo sutra postati deo Zelene agende". Zanemaruje se činjenica da izgradnja nuklearnih reaktora i u mnogo bogatijim državama uvek predstavlja veliki nacionalni poduhvat. Reč je o projektima koji se grade deceniju ili dve i nema čak ni političke stranke koja tako dugo može ostati na vlasti da bi ga dovršila.

Kao što je poznato, Srbija u najvećoj meri dobija struju iz termoelektrana, a nije tajna da Evropska unija, ali i domaće zakonodavstvo, traži postepeno ukidanje postrojenja koja rade na ugalj, jer su veliki zagađivači životne sredine. Obnovljivi izvori energije, koje u našoj zemlji gradi uglavnom privatni kapital, samo su dopunski, a ne zamenski kapaciteti koji u potpunosti mogu da nadokande rad termoelektrana. Dodatni problem je što su srpske termoelektrane stare, novih nema, a one koje su bile predviđene za zatvaranje prinuđene su da još uvek rade. Sve to jača bojazan da će u budućnosti Srbija biti sučena sa sve većim uvozom struje koja takođe, usled ekonomske krize i globalne situacije, postaje znatno skuplja na berzama.

Dve srpske termoelektrane je već trebalo zatvoriti, ali to se nije desilo. Reč je o Termoelektrani “Morava” u Svilajncu, izgrađenoj davne 1969. godine i Termoelektrani “Kolubara A” za koju je bilo predviđeno da joj poslednji dan rada bude 31. decembar 2023. godine. Obe su, ipak, iako zastarele i dalje operativne, i proizvode struju u onoj meri u kojoj je to moguće. Zvanično obrazloženje nadležnih zbog čega one još uvek rade je da je u međuvremenu došlo do energetske krize usled rata u Ukrajini te da je njihov rad nužan.