Menopauza i fitoterapija kao najbolji lek

Glavni razlog za pojavu simptoma menopauze predstavlja pad estrogena u krvi. Početak je postepen i obično se može prepoznati u slabijem obliku krajem četrdesetih godina starosti, simptomi kasnije intenziviraju u vidu talasa vrućine (valunzi) koji nastaju kada opada nivo estrogena u krvi. Drugi simptomi su nesanica, česte glavobolje, razdražljivost, depresija, česte promene raspoloženja.U menopauzi koža gubi elastičnost, dolazi do atrofije i osećaja suvoće vaginalne sluznice, zbog čega nastaju i smetnje u seksualnom životu. Zbog gubitka kalcijuma javlja se bol u kostima i zglobovima i dalje do pojave osteoporoze. U menopauzi se gubi i odbrambeno dejstvo ženskih polnih hormona, te dolazi do učestalosti kardiovaskularnih oboljenja. Rano prepoznavanje ovih simptoma i primena odgovarajuće terapije može značajno da utiče da život žena u menopauzi bude potpuno normalan i lagan.

Osim hormonske terapije, danas se sve češće koristi prirodna FITOTERAPIJA. Koriste se biljni ekstrakti koji sadrže izoflavonoide, prirodne komponente koje imaju estrogeno delovanje, zbog čega se nazivaju fitoestrogeni.

Po objavljenim dosadašnjim studijama izoflavonoidi snižavaju koncentraciju LDL holesterola i triglicerida, a povećavaju koncentraciju HDL, zaključak je da se izoflavonoidi i hrana bogata njima mogu koristiti za sprečavanje kardiovaskularnih problema kod žena u menopauzi.Dalje , sledeća studija je pokazala da su fitoestrogeni alternativa za estrogenu terapiju.

Primećeno je da su dosta manje izraženi menopauzni simptomi kod žena u Aziji zbog ishrane bogate sojom, koja u velikoj meri sadrži izoflavone.

Izoflavoni imaju veći afinitet prema betaestogenim receptorima, a manji prema alfaestrogenim receptorima.

U jednu studiju je bilo uključeno 60 žena, od kojih su 30 primale dozu od 60 mg izoflavona dnevno u roku od 3 meseca, a ostalih 30 placebo dozu. Rezultati su pokazali da korišćenje izoflavona kod žena u menopauzi dovodi do smanjenja naleta vrućine i smanjenja noćnog znojenja. Rezultati su određeni merenjem koncentracije estradiola, lipoproteinskih lipida i folikulostimulirajućeg hormona.

Biljke koje sadže izoflavone najčešće se koriste u terapiji menopauznih simptoma, a od njih su najznačajnije soja i crvena detelina.

Soja (Glycine max) je biljna vrsta koja potiče iz Kine. Najčešće se koristi njeno zrno koje je bogato proteinima, amino-kiselinama, fitosterolima, saponinima i izoflavonoidima. Izoflavonoidi soje heterociklični su fenoli .

Najznačajniji među njima su genistein, daidzein i glicitein, koji deluju kao prirodni fitoestrogeni i smanjuju rizik od nastanka kancera dojke. Genistein je jak antioksidans koji se vezuje za estrogene receptore, deluje kao prirodni estrogen i smanjuje simptome menopauze. Daidzein se u organizmu aktivira u S-equnol, koji ima estrogeno delovanje.

Crvena detelina (Trifoliumpratense), odnosno njeni ekstrakti, takođe se koriste za ublažavanje simptoma menopauze. Najznačajniji su izoflavonoidi koji preveniraju osteoporozu, pošto deluju kao fitoestrogeni koji pomažu u izgradnji gustine kostiju. Osim toga, crvena detelina poboljšava cirkulaciju, povećava nivo HDL-a u organizmu i jača arterije. Neki fitoterapeuti tvrde i da ima antikancerogeno delovanje.

Pored pada estrogena, u menopauzi dolazi i do pada progesterona. Prirodni način za povećanje koncentracije progesterona predstavlja unos ekstrakta biljke Dioscorea opposita (kineski krompir). Ova biljka je bogata prirodnim steroidnim sapogeninom – diosgeninom, koji ima estrogenu aktivnost.

Još jedan "pomoćnik" iz oblasti fitoterapije Cimicifuga racemosa (crni kohoš) je biljka koja potiče iz Severne Amerike a bogata je triterpenskim glikozidima. Koristi se u terapiji ginekoloških poremećaja i depresije.

Za smanjenje simptoma menopauze značajni su i neki vitamini i minerali, najbitniji su kalcijum i magnezium, vitamin K2, D3 i B6.

Kalcijum je značajan za održavanje zdravlja koštanog sistema. Naša preporuka je prirodni izvor: slatki krompir batat, paradajz, listovi cvekle, spanać, sok od zelenog žita, sok od šargarepe, banana ... Samo jedan prosečan slatki krompir batat sadrži 700mg kalijuma.

Magnezijum doprinosi fiziološkom, uravnoteženom funkcionisanju mišićnog i nervnog sistema.

Bogat izvor magnezijuma su orašasti plodovi i zeleno lisnato povrće.

U namirnice bogate magnezijumom spadaju: spanać, blitva, grašak, brokoli, kelj, (crni) pasulj, soja u zrnu, sočivo, bademi, lešnik, orasi, kikiriki, golica, avokado, banane, jagode, kupine, meso, kakao, jogurt, kefir, smokve, crna čokolada, smeđi pirinač i zob.

Izvori vitamina K2 su fermentisana jela i proizvodi životinjskog porekla poput mesa, jaja i mlečnih namirnica. Fermentisan proizvod od soje koji se naziva nato, odličan je izvor K2 vitamina

Vitamin D3 nalazi u namirnicama životinjskog porekla, i to prevashodno u masnijoj ribi.

Namirnice bogate vitaminom D3: losos, haringa, sardina u konzervi, žumance

B6 vitamin možemo hranom uneti putem sledećih namirnica: banane, puna zrna žita, leguminoze, piletina, mahunarke, žumance, tamnozeleno lisnato povrće, ribe i školjke, meso, iznutrice, mleko, orasi, puter od kikirikija, krompir, suve šljive, suvo grožđe, pšenica, pšenične klice, kukuruz, avokado, crni šećerni sirup od melase, pivski kvasac.

U našim holističkim centrima možete dobiti personalizovan jelovnik sa tačno preporučenim dnevnim dozama svakog vitamina i minerala kroz ishranu i fitoterapiju kao i preporučenu suplementaciju.

Za Direktno.rs savetnik za ishranu i suplementaciju,

Tanja Mandić, Beograd, Jedrenska 2 0637030551