U Srbiji dobijate minimalac, a u Nemačkoj 3.000 evra! Potražnja za ovim poslom ogromna, ali nema ko da radi

U Srbiji, gde je svaki peti stanovnik stariji od 65 godina, gde je pomoć i nega neophodna svakoj desetoj ostareloj osobi, a trećini i podrška u kući, sve je veća potreba za gerontodomaćicama i negovateljicama. Stručnjaci ovih profila odlaze iz zemlje sve više, jer u Nemačkoj, Italiji, Austriji i Sloveniji za mesec dana mogu da zarade od 2.500 do 3.000 evra, a kod nas tek nešto više od minimalne zarade, upozorava Nadežda Satarić iz Udruženja "Snaga prijateljstva - Amiti". Zbog manjka stručnog kadra i velikih potreba, na snazi je trend zapošljavanja stranih negovateljica iz dalekih, nerazvijenijih zemalja.

- Veliki je problem što nemamo dovoljno negovateljskog kadra koji su potrebni i ustanovama za smeštaj u privatnim domovima za stare i privatno, za rad u kućama. Nemam ih, jer to ovde nije dovoljno cenjen i plaćen posao, pa se malo njih odlučuje to da radi. Cena rada je malo iznad minimalne cene rada. Te žene nemaju stalni posao, već rade po projektima zbog čega ne mogu da koriste sva prava iz radnog odnosa, na primer, ne mogu da podignu kredite. Slično je i u domovima, gde plate nisu ko zna kolike, pa čim mogu otvaraju bolovanja ili im je samo potrebno da uzmu sertifikat i potom odu u Nemačku, Austriju, Italiju, Sloveniju - navodi Satarićeva.

Rešenje vidi u većim zaradama i boljim uslovima rada, jer bi se time sprečio odliv radne snage. Za sada se domovi za stare dovijaju na razne načine, pa primaju na rad žene iz Nepala, Kenije, Vijetnama.

- Bila sam u prilici da pitam direktore domova da li ih angažuju. Kažu da im nije čak ni važno da li te radnice znaju srpski jezik, nego samo da li znaju da okupaju pacijente. To jeste prinudno rešenje, ali nije trajno, jer starijima treba i empatija, topla reč, a ne samo menjanje pelena - smatra Satarićeva.

Vlasnici domova za stare kažu da uopšte nije lako zadržati radnu snagu, a i pored povećanja plata, i dalje odlaze negovateljice, spremačice, medicinske sestre.

- Državnim domovima sve stručne radnike plaća RFZO, a privatnim domovima sama ustanova. Zato kuburimo sa manjkom radne snage, pa smo prinuđeni da je uvozimo, ali ima ljudi koji se vraćaju iz inostranstva. Kod nas u domu "Sveti Trifun" rade četiri medicinske sestre iz Kenije, mada kao negovateljice jer im još nisu nostrifikovane diplome - ističe Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite.

On otkriva da se i u državnim domovima radi sa minimalnim brojem zaposlenih pa, da bi se obavio posao, mora da se pojača broj radnih sati u toku dana.

- Negde je to u skladu sa zakonom, tih dodatnih 30 odsto rada na radno vreme, a negde se tako radi i mnogo više, pa je na inspekcijskom nadzoru da to utvrdi, mada, od toga nema ništa - ističe on.

Priznaje i da privatni domovi za stare imaju dosta zahteva za zapošljavanje stranaca, a u nekoliko takvih ustanova strani radnici su već došli, a udruženje ima saradnju i sa agencijama za zapošljavanje, jer je potreba za stručnom radnom snagom velika.

- Kod osnivača privatnih domova za stare ipak ima nepoverenja i straha od zapošljavanja stranaca, pa se teško odlučuju na taj korak. I dalje se radije dovijaju na razne načine, posebno sa tim plaćenim smenama. Na dodatni rad im dolaze radnici iz državnih bolnica i domova za stare. Oni rade u drugoj smeni, na primer, ali nažalost, često i bez ugovora o radu, na "crno" - otkriva Milovanović.