MOĆNI TIBET Voda za milijardu ljudi i rezerve od kojih Kina zavisi

Više od četvrtine Tibeta nalazi se na visini iznad 3.500 m, a oko njega su visoki planiniski venci (Kunlun, Sečuanski Alpi, Pamir, Karakorum i Himalaji). Klima je uglavnom surova, nešto blaža samo u visokim zapadnim dolinama (Salvina, Mekong i Jangcekjang) i na jugu (visoka dolina Bramaputre gde, u Lasi, srednja januarska temperatura iznosi 0 stepeni). U dolinama se koncentrišu ljudi i poljoprivredne kulture, dok visoke oblasti Tibeta služe za letnju ispašu stoke (ovce, jakovi, koze). Posle duge izolacije, Tibet danas ima puteve koji ga povezuju sa Kinom i Indijom.

Zemlja je bogata rudnicima zlata, srebra, uglja kao i mnogim drugim mineralima. Predstavljaju znatne rezerve koje Kina u velikoj količini koristi. Takođe se ističe bogatom hidroenergijom. Naime, Tibet je izvor pet najvećih reka u Aziji i samim tim obezbeđuje vodu za preko milijardu ljudi. Tibetanski prirodni resursi podupiru globalnu moć Kine.

Do 1951. godine Tibet je bio nezavisna zemlja. Vrhovni duhovni i politički vođa bio je Dalaj Lama koji je posle pripajanja Kini 1951. godine pobegao u izgnanstvo i danas živi u Indiji. Naseljavanjem mnogobrojnih kineskih kolonija, Tibetanci postaju nacionalna manjina u spostvenoj zemlji, koja je 1965. godine dobila status autonomne pokrajine.

Tibetanci su nomadi, mongolskog porekla i važe za poseban narod čija su se otkrića, posebno u nauci, odigrala, mnogo pre sadašnje Evrope. Ne dozvoljavaju da im se iko meša u istoriju i kulturu, a važe za optimistične, hrabre i nesputane ljude.