Stručnjaci traže hitno: Alkohol da poskupi

Brojevi su zabrinjavajući: godišnje u Nemačkoj od posledica konzumiranja duvana umire 99.000 ljudi. Prekomerna konzumacija alkohola odnosi još 47.500 života.

To proizlazi iz godišnjeg izveštaja Nemačke centrale za praćenje zavisnosti (DHS) pod nazivom "Godišnjak o zavisnostima 2025". Pored raznih oblika zavisnosti, poput zavisnosti od nikotina ili igrama na sreću, u izveštaju se posebna pažnja posvećuje zavisnosti od alkohola.

- Najmanje petina građana Nemačke konzumira previše alkohola, i to u meri koju možemo nazvati rizičnom ili u okviru zavisnosti - kaže naučnik Jakob Manthej, koji se bavi pitanjima zavisnosti. Kod 9 odsto stanovnika Nemačke starosti između 18 i 64 godine može se govoriti o zloupotrebi alkohola ili zavisnosti od alkohola.

Među 47.500 smrtnih slučajeva povezanih s konzumiranjem alkohola spadaju i žrtve saobraćajnih nesreća izazvanih alkoholom, kao i bolesti uzrokovane prekomernim pijenjem, poput problema sa krvnim sudovima, ciroze jetre i raznih oblika raka. U žrtve se ubrajaju i oni koji su izgubili život kao posledica krivičnih dela počinjenih pod uticajem alkohola.

Stručnjak koji je učestvovao u izradi godišnjaka o zavisnostima ukazuje na to da je alkohol otrov i da je najbolje potpuno se uzdržavati.

- Ali i svako smanjenje konzumacije je dobrodošlo. Nije isto da li ću popiti dva ili tri piva - kaže Manthej.

Dalji problem je to što se alkoholna pića u Nemačkoj mogu reklamirati bez ikakvih ograničenja. Takođe, cene alkohola su više-manje ostale iste poslednjih dvadesetak godina.

- Cena soka od narandže stalno raste. Flaša votke već godinama ima istu cenu - ukazuje Kristina Rummel, direktorka DHS-a, i dodaje:

- Ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji alkohol nije tako jeftin kao u Nemačkoj.

Istovremeno, konzumacija alkohola, na primer zbog bolovanja, godišnje prouzrokuje materijalnu štetu od 57 milijardi evra.

Rummel smatra da postoje efikasni mehanizmi za smanjenje problema koje izaziva alkohol.

- Pored intenziviranja programa prevencije, trebalo bi da učinimo alkoholna pića skupljim podizanjem poreza - kaže Rummel.

- Porez na dodatnu vrednost na pivo je veoma nizak, a na vino ga uopšte nema - dodaje stručnjak Manthej.

Povećanjem cena alkoholnih pića za pet odsto godišnje potrošnja bi se smanjila za 2,2 odsto, što bi spasilo 850 ljudskih života. Uz to bi u državnu kasu pristiglo 1,4 milijarde evra više poreza.

- Zdravlje građana mora biti važnije od interesa industrije alkoholnih pića - zaključuje Rummel.