IZAZIVA KRVARENJE Da li znate da se jedan OPASAN virus zove po glavnom gradu naše zemlje - evo koji su SIMPTOMI i kako se ZAŠTITI

Misterija imena

O ovom virusu za portal Direktno je govorio dr A.B.

Kako kaže, ovaj virus nije "nastao u Beogradu"

- Morate razumeti da ovaj virus nije „nastao” u Beogradu, niti je specifičan samo za Srbiju. Njegov naziv potiče od lokacija gde je prvi put identifikovan — konkretno sela Dobrava u Sloveniji i regiona Beograda 1988. godine. On je verovatno kružio i ranije ali je te godine izolovan i identifikovan u tkivima poljskih miševa. On spada u grupu hantavirusa na Evroazijskom kontinentu koji izazivaju hemoragičnu groznicu sa bubrežnim sindromom.

On kaže da to nije ništa neobično:

- U nauci je uobičajeno da se virusi nazivaju prema mestima njihovog otkrića, pa tako i ovaj nosi geografski trag u svom imenu.

Kako se prenosi?

Imajući u vidu krizu na kruzeru MV Hondijus, pitali smo doktora B. kako se ova "naša, beogradska" bolest prenosi i da li može biti opasna.

On kaže, da kao i svi virusi ovog tipa, i ovaj "beogradski" virus prenose glodari.

- Dobrava-Belgrade virus prenose mali glodari, najčešće miševi. Oni su tkz. prirodni rezervoar bolesti. Ljudi se mogu zaraziti udisanjem sitnih čestica koje potiču iz osušenog izmeta, urina ili pljuvačke zaraženih životinja.

On upozorava da direktan kontakt sa glodarima nije neophodan — dovoljan je boravak u prostoru gde su oni prisutni.

- Ako postoje ostaci njihovog sekreta u nekoj prostoriji, postoji mogućnost da se u njemu nalazi virus i možete se zaraziti ako udahnete ili progutate neki od ostataka njihovog sekreta.

On kaže da su naročito ugroženi ljudi koji zbog posla, ili hobija borave napolju ili u starim zgradama, gde žive glodari.

- Najveći rizik imaju ljudi koji borave u prirodi, rade u šumama, skladištima ili starim objektima gde ima glodara, pre svega u seoskim sredinama. Zato bi oni trebali da naročito povedu računa - kaže doktor.

"Može se preneti sa čoveka na čoveka"

Javnost se najviše plaši mogućnost da se bolest može preneti sa čoveka na čoveka, tj da je ovaj virus, slično koroni probio barijeru i da se može lako širiti sa čoveka na čoveka.

Doktor kaže da se prenos sa čoveka na čoveka može desiti, ali da ne treba paničiti.

- Prenos između ljudi, tj. sa čoveka na čoveka je moguć ali je redak i zahteva vreme i kontakt. Dakle, opasnost postoji, ali je relativno mala.

"Počinje kao grip"

Doktor A.Š kaže da bolest počinje kao grip: sa glavoboljom i temperaturom.

- Počinje kao grip i zato se često ta bolest ne prepozna na vreme. Glavobolja, bol u mišićima, temperatura...

Međutim, on ističe da kasnije kreću ozbiljniji simptomi:

- Kasnije kreću problemi sa mokrenjem, muka i povraćanje, a zatim i takozvano "kapilarno" krvarenje. Krvni sudovi u kojima se virus replikuje, laički rečeno propuštaju sadržaj krvi u tkiva, ali i prisustvo virusa izaziva jak odgovor imunskog sistema, te se mogu javiti ozbiljna oštećenja i poremećaj funkcije krvnih sudova. Smrt može nastupiti kao posledica ozbiljnih kompikacija u vidu hipovolemije (smanjene zapremine tečnosti u krvnim sudovima), oštećenja srca i poremećaja funkcije bubrega.

Kako se zaštititi?

Dr A.B ponavlja da ne treba paničiti i da je potrebno preduzeti neke mere prevencije.

- Osnovne mere prevencije uključuju održavanje higijene prostora, izbegavanje kontakta sa glodarima i pažljivo čišćenje zatvorenih prostorija koje dugo nisu korišćene — posebno uz provetravanje i bez podizanja prašine.

On dodaje da ste boravili u potencionalno zaraženim objektima ili oblastima u kojima su zabeleženi slučajevi zaražavanja morate obratiti pažnju na to kako se osećate.

- U slučaju da osetite neki od simptoma, preporuka je da se javite lekaru na vreme.

On naglašava da je ako doktor posumnja da se radi o voj bolesti  jedini način da se utvrdi da li je neko zaista dobio ovu bolest da se uradi analiza krvi.

- Potrebno je serološko ispitivanje (analiza antitela u krvi) ili PCR metoda koja detektuje virusnu RNK iz različitih telesnih tečnosti da bi bili sigurni da ste zaraženi baš ovim virusom.

Ako do bolesti dođe, doktor kaže da je najbitnija "simptomatska terapija".

-Ponavljam, najbitnije je javiti se na vreme. Ova bolest ostavlja ozbiljne posledice na kardivaskularni sistem i bubrege i u slučaju komplikacija, potrebno je ozbiljno bolničko lečenje. Nekad je, zbog oštećenja bubrega neophodna i dijaliza - upozorava dr A.B.