Noćne ptice ili ranoranioci: Ko je zapravo srećniji?

Zar ne zavidite onima koji ujutru iskaču iz kreveta puni energije? Ili ste možda i sami među njima? Kažu da ko rano rani dve sreće grabi, a popularna kultura puna je varijacija na temu da ranoranioci bolje prolaze u životu, više postižu i to obično sa osmehom na licu, prenosi Science Focus.

Bezbroj tekstova obećava da bismo, kada bismo se samo naterali da ustanemo sat vremena ranije, postali superproduktivni, baš kao vodeći svetski preduzetnici.

Ako ste noćna ptica koja voli da ostaje budna do kasno i da se ujutru ušuška pod jorgan, možda se nadate da to ipak nije toliko loše. Ipak, psihologija "hronotipova", kako se to naziva, u velikoj meri potvrđuje popularnu sliku srećnih, preduzimljivih ranoranilaca – mada je, kao i obično, stvarnost nijansiranija.

Jedan detalj koji treba imati na umu jeste da većina – oko 60 odsto – zapravo nisu ni ranoranioci ni noćne ptice, već kombinacija oba tipa.

Još jedan faktor je da hronotip nije samo pitanje kada idete na spavanje i kada ustajete, već i kada najbolje funkcionišete – ranoranioci su najproduktivniji ranije tokom dana, dok noćne ptice bolje funkcionišu kasnije, što može imati očigledne prednosti u zanimanjima koja uključuju večernji rad ili noćne smene.

Što se tiče toga ko pripada kojoj grupi, uopšteno govoreći, žene češće pripadaju jutarnjem hronotipu, dok su muškarci češće večernji tipovi.

Starost je još jedan važan faktor. U adolescenciji postoji tendencija pomeranja ka noćnom hronotipu (što ne iznenađuje), ali nakon tog perioda jutarnji tip postaje sve češći kako godine prolaze.

Kada je reč o tome ko je srećniji, mnoge studije zaista pokazuju povezanost između jutarnjeg tipa i većeg osećaja sreće.

Na primer, istraživanje sprovedeno na stotinama studenata medicine na Univerzitetu Dokuz Ejlul u Turskoj pokazalo je da su viši rezultati na skali jutarnjeg tipa (odnosno sklonost ka ranom ustajanju) povezani sa višim rezultatima na upitniku koji meri sreću.

Drugim rečima, 26,6 odsto studenata koji su svrstani u noćne ptice imali su niže rezultate sreće u odnosu na grupu od 6,7 odsto ranoranilaca, kao i u odnosu na ostatak studenata koji su bili između ta dva tipa.

Istraživanja među starijima – kod kojih je jutarnji tip češći – takođe pokazuju povezanost između ranog ustajanja i većeg zadovoljstva.

Prema studiji sa Univerziteta u Lajpcigu, prednost ranoranilaca ogleda se i u većem zadovoljstvu životom i manjoj podložnosti problemima mentalnog zdravlja.

Druga istraživanja sugerišu da su noćne ptice sklonije simptomima depresije, sezonskog afektivnog poremećaja i problemima sa zloupotrebom supstanci.

Stvar dodatno komplikuje to što se ova razlika delimično može objasniti time da noćne ptice češće imaju manjak sna ili probleme sa spavanjem – a ne nužno time da je biti ranoranilac samo po sebi prednost.

Mogući razlozi prednosti ranoranilaca su i to što imaju bolje veštine regulacije emocija i pozitivniji odnos prema vremenu u poređenju sa noćnim pticama.

Sve ovo otvara pitanje odakle potiču naše sklonosti ka jutarnjem ili večernjem tipu, kao i – možda još važnije – da li ih možemo promeniti.

Tim sa Univerziteta u Voriku pokazao je da je hronotip povezan sa ličnošću – biti ranoranilac posebno je povezano sa višim nivoom savesnosti (jedna od "velikih pet" osobina, koja podrazumeva disciplinu, urednost i ambicioznost).

S druge strane, viši nivo ekstrovertnosti i otvorenosti povezan je sa noćnim tipom. Takođe, ličnost i hronotip dele neke zajedničke genetske uticaje.

Dobra vest je da ni ličnost ni hronotip nisu potpuno fiksni. Na oba utiču i faktori van genetike, poput porodičnog okruženja, posla i svakodnevnih rutina.

Ta promenljivost znači, kako navode istraživači sa Univerziteta u Voriku, da je "moguće namerno promeniti sopstveni hronotip".

Neki osnovni saveti za pomeranje ka jutarnjem tipu uključuju izbegavanje digitalnih uređaja uveče, postepeno ranije odlazak na spavanje i stvaranje prijatnog razloga za ustajanje – bilo da je to sveže skuvana kafa, lagana šetnja ili vreme za sebe uz tablet.

Loša vest je da preliminarni rezultati sa Univerziteta u Varšavi, zasnovani na istraživanju među studentima, pokazuju da sezonski pomak ka jutarnjem tipu (tokom letnjih meseci) nije povezan sa poboljšanjem raspoloženja i zadovoljstva životom.

To sugeriše da promena hronotipa nije brzo rešenje za veću sreću – možda je potrebno razmišljati šire od pukog ranijeg podešavanja alarma.

Delimično je to verovatno zato što odnos između hronotipa i sreće funkcioniše i u suprotnom smeru – od sreće ka hronotipu.

Ako ste zadovoljni životom, a vaši dani su ispunjeni i smisleni, verovatno će vam biti lakše da na vreme zaspite i da ujutru ustajete lako, piše N1.