Kome Srbija najviše duguje?

Od početka godine javni dug je nešto i smanjen, za oko 100 miliona evra.

Od ovih skoro 39 milijardi evra duga centralne vlasti, država duguje 27,2 milijarde inostranstvu, koliko iznosi spoljni javni dug, dok preostalih oko 11,5 milijardi evra duguje domaćim poveriocima.

Prema izveštaju Uprave za javni dug za maj, ukupan javni dug države je nešto viši i iznosio je 44,2 odsto BDP-a.

U maju je javni dug povećan emisijom dinarskih obveznica za 15 milijardi dinara i zajmovima od 10,5 milijardi dinara. Istovremeno je otplaćeno 19,4 milijarde dinara dospelog duga.

Država najviše duguje u u evrima, 57,8 odsto. Dolarski dug iznosi 12,7 odsto ukupnog javnog duga, a specijalna prava vučenja (SDR) valuta Međunarodnog monetarnog fonda 6,1 odsto.

Dinarski dug čini 23,3 odsto ukupnog javnog duga.

I deo dinarskih obveznica drže stranci. Taj udeo je oko 15 odsto ili 138 miljardi dinara.

Najveći deo duga odnosi se na državne obveznice. Oko 9,2 milijardi evra državnog duga nalazi se u dinarskim obveznicama emitovanim na domaćem tržištu, a 10,3 milijarde evra u evroobveznicama.

Ostatak se duguje međunarodnim finansijskim institucijama kao što su Međunarodna banka za obnovu i razvoj (deo Svetske banke) 2,2 milijardi evra, MMF-u 2,3 milijarde evra.

Među najvećim poveriocima Srbije nalazi se i kineska Eksim banka kojoj dugujemo 2,9 milijardi evra, dok stranim vladama dugujemo 2,8 milijarde evra.

Poslovnim banakama dugujemo više od 3,5 milijarde evra i to 1,2 milijarde za dinarske kredite i 2,3 milijarde evra za kredite u evrima.

Uprava za javni dug je objavila i raspored emisije obveznica do kraja godine. U julu se planiraju dve emisije, jedan dinarski i jedna obveznica u evrima.

Planirani obim prodaje petogodišnjih dinarskih obveznica je 35 milijardi dinara (oko 300 miliona evra) sa kamatnom stopom od 4,5 odsto. 

Takođe se planira i emisija 12-godišnjih obveznica u evrima sa kamatnom stopom od pet odsto, a obim je 150 miliona evra.

Do kraja godine planiraju se još dve emisije dugoročnih dinarskih obveznica od po 10 milijardi dinara i jedna emisija obveznica u evrima od 100 miliona evra.

Nije samo visina javnog duga bitna već i cena po kojoj se on vraća. Prema podacima NBS, prinos obveznica u lokalnoj valuti sa dospećem za sedma godina Srbija plaća 4,95 odsto. To je više od čeških 3,9 odsto, ali manje nego što plaćaju Poljska, Mađarska i Rumunija. Poljaci za istu obveznicu plaćaju prinos od pet odsto, Mađari 6,7 odsto, a RUmuni čak 7,3 odsto.

Dug države nije jedini dug Srbije prema inostranstvu. Ukupan spoljni dug zemlje, koji uključuje i dug države i dug privatnog sektora, nakon prva tri meseca ove godine iznosio je 49 milijardi evra. U odnosu na početak godine, spoljni dug je povećan za 252 miliona evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju marta ove godine, spoljni dug je iznosio 58,6 odsto BDP-a.

Zanimljivo je da je u prvom kvartalu javni sektor smanjio dug prema inostranstvu za 265,5 miliona evra i iznosio je 26,4 milijarde. S druge strane, spoljni dug privatnog sektora je povećan za 517,3 miliona evra ma 22,6 milijardi evra.

Spoljni dug banaka iznosio je 3,5 milijarde evra, a preduzeća 19,1 milijardu evra. U prva tri meseca realna privreda je povećala dug prema inostranstvu za 465 miliona evra.

Spoljni dug građana je zanemarljiv na nivou države i iznosi svega oko 200 miliona evra.

Kaa se govori o finansijskim odnosima sa inostranstvom važna je i tzv. međunarodna investiciona pozicija zemlje. Kako se navodi u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), Srbija ima poziciju neto dužnika i to u visini 50,9 milijardi evra. Ovo znači da su akumulacije stranih finansijskih obaveza nadmašile odgovarajuće akumulacije strane finansijske aktive“ za taj iznos.

Učešće negativne neto međunarodne investicione pozicije Srbije na kraju marta iznosilo je 60,8 odsto BDP-a, što je smanjenje sa 61,5 odsto s početka godine.