Društvo i ekonomija

D. Ljutić

16. 05. 2024. 06:49 10

Kako nam dobro ide: Čija će deca VRAĆATI DUGOVE ovog režima?

Ove godine za otplatu kineskih kredita Srbija će izdvojiti 178 miliona dolara, a tu se ne računaju pozajmice koje smo tek uzeli. Jedanaest kredita za izgradnju auto-puteva, železnica i termoelektrane Kostolac B ugovoreno je u proteklih 10 godina, a otplaćivaće se najmanje do 2039. godine. Kineski krediti i projekti na Zapadnom Balkanu često su predmet kritika Evropske unije zbog nedostatka transparentnosti i sumnje na korupciju.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević potpisale su pre nekoliko dana dva granta u vrednosti od blizu 10 miliona evra sa Nemačkom razvojnom bankom KfW za drugu fazu programa "Obnovljivi izvori energije - razvoj tržišta biomase u Srbiji". Dinamika zaduživanja režima je u ekspanziji. Najnoviji pregled poverilaca javnog duga Srbije ukazuje na to da je na kraju januara "mirovao“ dug u evroobveznicama, kao i u dugoročnim dinarskim obveznicama, dok su porasle obaveze Srbije prema kineskoj Export-Import banci za 58 miliona evra i prema MMF-u za 33 miliona evra.

Ako je verovati analizama koje su dostupne medijima, svaki građanin Srbije, dužan je Kini blizu 2.000 evra. To je rezultat politike zaduživanja Srbije kod svojih kineskih prijatelja. Ako se ovako nastavi, ukupna visina duga Srbije će se približiti cifri od preko 40 milijardi evra. Aleksandra Vučića to i dalje ništa ne brine, jer tvrdi da je odnos duga i BDP-a takav da ne predstavlja nikakvu opasnost po državu.

Prema zvaničnim podacima, dug iznosi 56 odsto BDP-a, što je prihvatljivo za međunarodne finansijske partnere, sve dok ne pređemo 60 odsto, tako priča predsednik Srbije. Ono što je isto zanimljivo u ovoj priči jeste to da Vučić kaže da u ovom trenutku Srbija ima na računu pet milijardi evra, što mnogo razvijenije zemlje nemaju. Ako je već tako, zašto se onda Srbija i dalje zadužuje?

Dinamika zaduživanja je veoma brza i nijednog trenutka ne posustaje. Dug Srbije prema Kini je na kraju prvog tromesečja 2023. iznosio 3,7 milijardi evra, što predstavlja 8,4 odsto ukupnog spoljnog duga Republike Srbije, objavila je Narodna banka Srbije prošle godine. Međutim, činjenica je da  je javni dug u poslednjih 11 godina vladavine ovog režima, povećan sa 15,3 na 35,6 milijardi evra, a poseban problem predstavlja to što je, uprkos tvrdnjama ministra finansija Siniše Malog da “kredite koristimo za višegodišnje investicije, a ne za potrošnju”, od novih 20 milijardi evra duga samo 6 milijardi evra uloženo u infrastrukturu, dok je preostalih 14 milijardi otišlo u nešto "strogo poverljivo". 

Umesto da infrastrukturne projekte finansiramo iz EU grantova, koji pokrivaju do 85 odsto vrednosti projekta, a izvođače biramo na tenderu, zadužujemo se kod kineske, i drugih vlada po nepovoljnijim uslovima, da bi angažovali njihove izvođačke firme, mimo tendera i po višestruko višim cenama.

Srbija se na međunarodnom tržištu kapitala zadužuje pod jako lošim uslovima i dobija kamatne stope, koje su najmanje dvostruko veće nego što ih dobijaju zemlje sa razvijenom privredom. Te kamate su 5 i 6 procenata i vlast je prinuđena da sve više dugoročnih infrastrukturnih projekata finansira iz kredita komercijalnih banaka, kod kojih kamata dostiže i 9 odsto, što je duplo više nego kamata na stambene kredite građana, kod tih istih banaka.

Tako smo došli u situaciju da je u budžetu za 2024. potrebno obezbediti čak 703 milijarde dinara (šest milijardi evra) samo za vraćanje dospelih obaveza. Prema projekcijama Uprave za javni dug Ministarstva finansija, iz marta prošle godine, država će već 2026. morati da plati za kamate preko 2,1 milijardu evra. Konačni iznos će biti znatno veći, jer je uprava "zataškala" potrebe za novim zaduživanjem države, pa je tako računala da će za otplatu glavnice 2024. godine biti potrebno svega 626 milijardi dinara, a stvarno će biti potrebno obezbediti čak 700 milijardi. 

Veliko zaduživanje države podrazumeva i veliki rast stavke "troškovi zaduživanja“, a to su razne provizije prilikom povlačenja zajmova ili izdavanja obveznica. Samo u 2024. godini, ti prateći troškovi zaduživanja biće 115 miliona evra.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 10

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Primopredaja

Zoran Živković [17.06.2024.]




Video dana

Mala bara...

Anketa

Da li će Srbija proći grupu na Evropskom prvenstvu?

Rezultati