Miloš Pavlović dobio 10, slavio s njim ceo SNS kao pobedu: Evo o kom ispitu se radi

Miloš Pavlović položio je predmet "Medicinska statistika i informatika" koji nosi 3 ESPB boda. Za one koji nisu upoznati, ispiti koji nose niži broj bodova, tačnije ispod standardnih jednosemstralnih ispita koji uglavnom nose 6 poena (ili više zavisno od težine i obima gradiva) smatraju se "lakšim" ili su neretko izborni predmeti. Dakle, predmet Medicinska statistika i informatika nikako ne spadaju u kategoriju ispita kao što je anatomija koji decenijama važi za najteži ispit na Medicinskom fakultetu.

I sami studenti sa Medicinskog fakulteta na društvenim mrežama su pisali da se ispit ne polaže usmeno i da sve što je ministar Glišić izgovorio na Informeru je…laž.

Kako se računaju ESPB bodovi

ESPB bodovi se računaju na osnovu ukupne težine rada koji student treba da uloži u određeni kurs ili predmet. To uključuje vreme koje student provodi na predavanjima i ispunjavajući druge akademske aktivnosti.

Na primer, jedan ESPB bod obično predstavlja oko 25-30 sati rada studenta, uključujući predavanja, seminarske radove, vežbe i učenje za ispit.

Suštinski, to izgleda ovako: Predmet nosi npr. 7 ESPB bodova = (25-30 sati rada) x 7 = 7–210 sati rada (predavanja, vežbi, učenja tog predmeta) tokom tog semestra.

ESPB bodovi se dodeljuju za svaki kurs ili predmet, a ukupan broj bodova koji student treba da sakupi zavisi od programa i stepena studija. Na primer, osnovne studije u Evropi obično zahtevaju 180-40 ESPB bodova, dok master studije zahtevaju 60–120 ESPB bodova.

Važno je napomenuti da ESPB bodovi ne znače samo broj sati koje student provede učeći, već se uzimaju u obzir i drugi faktori, poput težine gradiva, složenosti radnih zadataka i nivoa znanja i veština koji je studentima neophodan kako bi razumeli predmet. Dakle, na osnovu broja bodova koji predmet nosi možete pretpostaviti koliko je određeni ispit težak za spremanje.

Medicinska statistika i informatika

Cilj predmeta

Osnovni ciljevi predmeta Medicinska statistika i informatika su da omogući studentima, budućim doktorima medicine, sticanje bazičnih znanja i veština statistike i informatike u medicini: (a) neophodnih za razumevanje mehanizama prisutnih u zdravih i bolesnih ljudi (grupa); (b) u medicinskom/zdravstvenom odlučivanju koje je nezaobilazno u dijagnozi, terapiji i prevenciji; i (v) potrebnih za sistemski pristup organizaciji, obradi i komunikaciji podataka, informacija i znanja u zdravstvenom sistemu.

Ishod predmeta

Ovladavanje znanjima i veštinama kreiranja i prikupljanja medicinskih podataka, analize i donošenja zaključaka, generisanja, prenosa, čuvanja i korišćenja informacija u cilju rešavanja zdravstvenih problema. Znanje stečeno u toku nastave omogućava doktoru medicine da bude aktivni učesnik u informatizaciji zdravstvenog sistema, da evaluira sopstveni rad na osnovu podataka i informacija dobijenih iz prakse, i za učenje (posebno stalno medicinsko usavršavanje). Stečena znanja i veštine se koriste u svim medicinskim disciplinama u toku i po završetku studija.

Sadržaj predmeta

Medicinska statistika - Teorijska nastava (10 časova): Uvod u statistiku; Osnovni statistički pojmovi; Sređivanje podataka; Statističko opisivanje; Verovatnoća i raspodele verovatnoća; Statističko zaključivanje; Uzorak i ocena vrednosti parametara osnovnog skupa; Statistička analiza; Metodi za ispitivanje razlike; Ispitivanje povezanosti i Praktična nastava (vežbe, drugi oblici nastave, studijski istraživački rad) (25 časova): Sređivanje podataka; Statističko opisivanje; Verovatnoća i raspodele verovatnoća; Uzorak i ocena vrednosti parametara osnovnog skupa; Metodi za ispitivanje razlike; Ispitivanje povezanosti

Medicinska informatika - Teorijska nastava (4 časa): Medicinski podaci, informacije i znanje; Medicinsko odlučivanje; Medicinski /zdravstveni informacioni sistemi; Elektronska zdravstvena dokumentacija i Praktična nastava (vežbe, drugi oblici nastave, studijski istraživački rad) (11 časova): Pretraživanje, pronalaženje, obrada, prenošenje i generisanje medicinskih podataka informacija i znanja; Medicinsko odlučivanje (postavljanje dijagnoze, izbor terapije, uspostavljanje prioriteta); ZIS (identifikacija informacionog procesa, struktura podataka, klasifikacije i nomenklature, standardizacija, tajnost i bezbednost); Studija slučaja – elektronska zdravstvena dokumentacija, primeri, korišćenje, evaluacija.

Metode izvođenja nastave

Nastava pod nadzorom sastoji se od predavanja, seminara, studija slučaja i vežbi (koji uključuju i grupne diskusije predefinisanih sadržaja, demonstraciju različitih alata i softvera, i korišćenje onlajn resursa (članaka, knjiga, baza podataka), konsultacija i ispita.

Ocena znanja

Maksimalni broj poena 100; Predispitne obaveze - Aktivnost u toku predavanja i seminara i praktična nastava 10, Kolokvijum-i (2) 20; Završni ispit- pismeni ispit 20, usmeni ispit 50 poena, prenosi Nova.rs.