Balkan se sve više trese: Prete li nam razorni zemljotresi?

Treba li da nas brine pojačana sezmiološka aktivnost, šta su uzroci i kakve bi posledice mogle da nastanu pojašnjava seizmološkinja Ana Mladenović za Novu.

Zemljotres na jugu Srbije sa epi centrom u Vranju dugodio se u noći između subote i nedelje. Njegova jačina bila je 3,9 Rihtera. Potom se dogodilo još nekoliko zemljotresa slabije jačine. Poslednji je bio 2,3 stepna po Rihterovoj skali.

- Srbija nije tlo za rušilačke zemljotrese, ljudi ne trebaju da brinu. U poslednjih godinu dana povećana je seizmička aktivnost na području Balkana - kaže Mladenović i dodaja da koliko ćemo jako osetiti zemljotres zavisi isključivo od područja tla.

Između 1900. i 1950. godine na planeti Zemlji je zabeleženo prosečnih 3,4 zemljotresa godišnje koji su imali magnitudu preko 6,5. Taj broj se udvostručio na 6,7 godišnje do ranih ’70-ih, a u 2000-ima je bio skoro pet puta veći, navodi portal Worldcrunch.com.

Geofizičar Andrea Hampel sa Univerziteta Rur otkrila je da težina velikih glečera na Zemlji usporava kretanje kontinentalnih ploča, uz pomoć kompjuterskih simulacija. Kako se pokazalo na primeru seizmičkog odskoka i koje je koincidiralo sa brzim topljenjem finsko-skandinavske ledene kape pre oko 9.000 godina, vertikalni pritisak koji je vršio led, mogao je da spreči spontano klizanje kontinentalnih ploča duž raseda. Ali, poput opruge, mehaničke tenzije usled kretanja Zemljine kore nastavile su da se akumuliraju i oslobađale su se kako se led topio, uzrokujući sve češće i intenzivnije zemljotrese u severnoj Evropi.