Rada Trajković: Srbi na Kosovu su u mentalnom mraku, Vučić kontrolu nad njima prepustio Radoičiću!

Kako komentarišete izborni rezultat na Kosovu?

- S obzirom na nefer izborne uslove, rezultat koji smo postigli je još i dobar. I pored svih pritisaka, broj hrabrih samosvesnih Srba koji je ipak glasao za našu listu je za poštovanje. Mi nismo imali velikih očekivanja kada smo se opredelili da izađemo na izbore, već je to bila više naša želja da pokažemo da neke alternative još uvek ima. Izbori su nam dali priliku da se obratimo Srbima na Kosovu, i da im ukažemo da postoji i opcija za dostojanstven i održi opstanak na Kosovu, a da to nije Srpska lista. Od kada je ta lista dominantna u srpskim sredinama na Kosovu, ništa dobro i konkretno za našu zajednicu nije postignuto. A objašnjenje za to je jednostavno: Srpska lista nije prava politička opcija koja se bavi životom običnog čoveka, već je ona samo instrument Vučićeve pregovaračke pozicije prema Prištini i sredstvo kojim on implementira dogovoreno. Druge svrhe od toga da bude dirigovana „daljinskim upravljačem“ iz Beograda ta lista nema.

Ali, Srpska lista je preuzela i drži sve poluge vlasti u srpskim sredinama na Kosovu, i uz to je instalirala i netransparentan sistem kontrole i zastrašivanja Srba. Na ovim izborima, njihov glavni cilj je bilo da osvoje svih 10 mandata koji su zagarantovani za srpsku zajednicu, ali i da, takođe glasovima kosovskih Srba, utiču i na izbor još šest poslanika iz drugih manjinskih zajednica. Dajući podršku srpskih glasača odabranim manjinskim listama, Srpska lista je te liste obavezala na lojalnost prema Vučićevoj politici. Informacije sa terena ukazuju da je ovo urađeno uz koordinaciju sa Haradinajevom strankom AAK, a sa ciljem da Srpska lista i drugi manjinski poslanici pod njenom kontrolom podrže kandidaturu Ramuša Haradinaja za predsednika Kosova. Vučiću je izgleda stalo da Haradinaj zauzme tu poziciju, jer će tako on održati dobru saradnju sa makar jednom institucijom na Kosovu, s obzirom da će saradnja s Kurtijevom Vladom biti problematična.

Rekli ste da bi Srbi svakako trebalo da učestvuju u promenama na Kosovu koje je obećao Aljbin Kurti. Šta ovakav rezultat znači za Srbiju, a šta za Kosovo? Šta će biti sa dijalogom Beograda i Prištine, kako to vidite? Da li će Kurtijeva pobeda uticati na njega možda?

- Glavno izborno obećanje koalicije oko Kurtija je borba protiv kriminala i nepotizma, fokus na ekonomiju, kao i jačanje vladavine prava. Probleme sa tim stvarima imamo i mi iz srpske zajednice. Pre svega, mi imamo problem sa kriminalom koji je duboko u srž Srpske liste. Takođe, imamo problem sa nezaposlenom mladom populacijom koja sve više odlazi ili u Srbiji ili van zemlje. A takođe imamo i kontinuitet ugrožavanja prava Srba kroz pravni sistem u vidu nefer sudskih procesa, narušavanja vlasničkih prava, itd. Tako da je Kurtijeva agenda u tom smislu pozitivna i za nas.

Sto se pregovora tiče, Kurtijeva pobeda otežava pregovarački proces, kao i Vučićevu poziciju. Mi znamo da Vučić crpi političku snagu iz pozicije pregovarača sa Prištinom, i da on preko tih pregovora obezbeđuje podršku iz međunarodne zajednice. Ali, ta podrška će sada gubiti na snazi, i verujem da će se sve više i više ogoljavati autokratski i kriminogeni sistem u Srbiji. Sada se čini verovatnijim da će dogovora između Beograda i Prištine biti tek kada u oba grada budemo imali demokratske Vlade.

Za Vašingtonski sporazum ste rekli da je politički zemljotres za Vučića. Možete li malo objasniti to?

- Taj moj komentar je bio izrečen u geopolitičkom smislu, jer je Vučić potpisom na Vašingtonski sporazum dramatično promenio svoju spoljnu politiku sedenja na nekoliko stolica. Tim dogovorom je prihvatio da revidira i umanji svoje odnose sa Kinom, da diversifikuje snabdevanje Srbije prirodnim resursima i naruši ruski monopol u tom pogledu, kao i da se suprotstavi politici EU po pitanju ambasade u Jerusalimu i dezignacije političkog krila Hamasa kao terorističke organizacije.

Predsednica ste Evropskog pokreta Srba sa KiM. Kakav je danas Srbima život na Kosovu?

- Kakav može da bude život ljudi koji su u potpunom mentalnom mraku, i koji nemaju slobode da rade šta misle da je ispravno? Egzistencija Srba na Kosovu je potpuno i u svakom pogledu ograničena jer je kontrolu nad njima Vučić prepustio potpredsedniku Srpske liste Milanu Radoičiću.

Prošlo je tri godine od ubistva Olivera Ivanovića, još nema pomaka u istrazi niti su počinioci i nalogodavci pronađeni. Hoće li pravda biti zadovoljena, ima li nade? Rekli ste da proces za ubistvo Ivanovića zarobljen drži Beograd i Vučić. Šta ste tačno mislili time?

- Imamo kontinuitet odlaganja procesa u ovom slučaju, koji zamara i obeshrabruje Oliverovu porodicu kao i sve Srbe. Suština ostaje u tome da je predsednik Vučić faktički jatak ljudima koji su formalno osumnjičeni za umešanost u ovaj zločin a koji još uvek nisu dostupni pravosuđu u Prištini koje ovaj proces vodi. Istražni organi u Prištini moraju da ispitaju ove osobe da bi proces napredovao, ali kosovsko pravosuđe izgleda nema snage da se nosi sa tim izazovom i da to obezbedi. Tako da je potrebna međunarodna podrška i intervencija da bi se ovaj proces odblokirao.

Tužio vas je Milan Radoičić, za kojeg ste rekli da je učestvovao u organizaciji ubistva Ivanovića zbog "povrede ugledi i časti". Šta se sa tim dešava, pre par meseci ste rekli i da je na jedan način pokušao da vas ućutka?

- Radoičić dobro zna da mene ne može da ućutka. On je taj sudski proces započeo jer se oseća moćnim i zaštićenim od strane predsednika Srbije i institucija u Beogradu. Uz njega, po sličnom osnovu tuži me i visokopozicionirani službenik BIA-a Bojan Dimić, koji se, na iznenađenje mnogih poznavaoca bezbednosnog sistema, izložio javnost kroz ovaj slučaj. To je jako neuobičajeno za jednog funkcionera BIA, tako da verujem da je on nateran da to uradi. Ono što ove dve tužbe direktno povezuje je advokat Goran Petronijević, koji zastupa i Radoičića i Dimića u tužbama protiv mene. Ali, ja ipak verujem u srpsko pravosuđe i verujem da će ono ispravno proceniti ovu situaciju.

Kako komentarišete političku situaciju u Srbiji? Šta je danas najveći problem u Srbiji?

- Nečujnost opozicije. Osim Marinike Tepić i Mikija Aleksića, koji se bave konkretnim razobličavanjem kriminala i mobilizacijom ljudi, nema puno aktivnosti i presije na režim. Takođe mi se čini da nema ni podrške običnim ljudima koji učine hrabri korak i podignu glas. Tako mi se, na primer, čini da već zaboravljamo Aleksandra Obradovića, čiji se život okrenuo naglavačke nakon sto je postao uzbunjivač. Hrabri ljudi se prosto žrtvuju pred režimom. Opozicija još uvek nije našla odgovor na uigrane taktike ovog režima. Još uvek nema lidera koji je spreman da vodi, da prati tempo konstantne akcije i da bude spreman čak i da trpi lične žrtve i sankcije. Samo takvim ličnim primerom može da se mobiliše narod.

Problem je i to što je naša opoziciona scena podeljena između više lidera, a potrebna nam je jedna harizmatična figura da dâ koheziju pokretu. To je u Crnoj Gori bila figura mitropolita Amfilohija. Njegova harizma je dala jedinstvo i masovnost tamošnjoj opoziciji. Takva ličnost u Srbiji nedostaje. Verujem da će izbor kandidata opozicije za predsednika biti prilika da ispliva jedna takva figura: jaka, obrazovana i profesionalno ostvarena ličnost, koja će biti sušta suprotnost jednom nikogoviću poput Vučića.