Boris Pingović za Direktno o prolaznosti, veri i stvaranju: "Glumac mora da oprosti liku kojeg tumači" (INTERVJU)

Na koje „dane“ se zapravo vraćate kroz kabare „Da to su bili dani“?
Isključivo na ove naše dane koji su nam dati... To je više spajanje vrednosti kroz vreme nego pokušaj povratka u nešto u čemu više nismo, niti ćemo ikada više biti.
U intervjuima često govorite o prolaznosti vremena. Kako umetnost pomaže čoveku da se pomiri sa tim da sve prolazi?
Umetnost može samo da pomogne da se rasprši aerosol zapitanosti, ali bez prave vere nema odgonetnuća...

Kada danas pogledate početak svoje karijere, šta biste rekli mladom glumcu koji tek ulazi u ovaj posao?
Da pročita moju pesmu „Dijalog sa lososom“. Kada sam je ispevao u svojoj dvadeset petoj, nisam bio svestan da sam se zapravo obraćao sebi i svemu što mi je već tada bilo zapisano.

Šta je danas najvažnije kada birate uloge – priča, lik ili ljudi sa kojima radite?
Sve to, pa skoro baš tim redosledom...

U seriji „Nemirni“ igrate inspektora. Koliko vam je zanimljivo da istražujete moralne dileme takvih likova?

Kada pišete pesme, razmišljate li kao glumac, pesnik ili savremeni čovek?
Sve i da hoću, a nisam malo puta to poželeo, nisam uspeo da se mrdnem od svoje, makar i anahrone savremenosti. Tu sam gde sam, još uvek.

Postoji li nešto što vas danas u umetnosti još uvek iznenađuje?
Može još uvek da me iznenadi život i slična čudesa. Umetnost je tu u službi manje ili više uspešnog kustosa „Muzeja večnih vrednosti“.

Smatrate li da umetnik ceo život pokušava da razume sebe kroz ono što stvara?
Smatram...