Ljuba Bandović o "Senkama 3" i Srbiji: Navikli smo da vladaju gori od nas

Iako se njegov mračni Simeon na prvi pogled ne uklapa u duh Uskrsa, iz odgovora koje je Bandović poslao mejlom Danasu vidi se da se i iz takve, kontrapunktne pozicije mogu dobiti promišljeni i sažeti odgovori o veri, društvu i vremenu u kojem živimo.

U "Senkama nad Balkanom" igrate mračnog i upečatljivog Simeona Draškića - gospodara Rtnja i verskog fanatika. Koliko vam je ova uloga "legla" i u čemu je za vas bio najveći profesionalni izazov?

- Simeon je pisan za mene, tako mi je bar rečeno. Još jedan moćnik, ovog puta zaslepljen verom, nacionalista u najgorem smislu kome su drugi krivi za ono što nema, a ima sve. Izazovno je bilo sve. Od dijalekta, maske, vrućine, do kliznog plana snimanja. Uspeli smo na kraju - kaže Bandović.

Simeon Draškić je okrutan, ambiciozan, i iako se gotovo mehanički krsti, u njegovim očima vidi se snažan žar vere - verovatno u nekog samo njemu znanog boga. U šta Simeon zapravo veruje?

- Simeon veruje u moć. Privatizovao je Boga. Veruje da ga strah koji seje približava božanskom, svom narodu sipa med u uši mrzeći sve ostale. Ćorava posla.

Rtanj u seriji funkcioniše kao "država u državi", a Draškić kao njen apsolutni gospodar. Koliko vam ta ideja deluje daleko od savremene Srbije - ili možda i nije?

- Mi smo u svakoj eri postojanja trpeli po nekog Samozvanog Svemogućeg. Navikli smo da nam vladaju gori od nas. Prokletstvo s kolena na koleno, ojačano opštim padom moralnih vrednosti u celom svetu.

Dragan Bjelogrlić je govorio da je u prošlosti tražio paralele sa sadašnjošću. U Draškiću prepoznajemo obrasce koji postoje i danas - lokalne moćnike, kriminal, zarobljene institucije, pa i izbore čiji se ishod unapred naslućuje. Da li vas je iznenadio taj kontinuitet - i verujete li da društvo može da izađe iz tog začaranog kruga?

- Iznenađuje me samo što se ljudi iznenađuju. Nema izlaska iz tog kruga dok god smo siti i ugrejani. Ne može promena iz komfora i na zahtev.

Da li "Senke nad Balkanom" vidite kao prekretnicu u domaćoj serijskoj produkciji? Mogu li ovakvi projekti da podstaknu publiku da drugačije sagleda istoriju - ali i sadašnjost?

- Svakako. Mi imamo izgrađenu publiku i ne sumnjam u njen sud. Senke bi trebalo samoj branši da dokažu da je podizanje standarda naša obaveza kao umetnika.

Postoji li scena koja vam je posebno ostala urezana, bilo zbog emotivnog naboja ili procesa snimanja?

- Bilo je raznih dogodovština… odnos Simeona i njegovog sina mi je bio najznačajniji. Bolelo me je kad sam ga šamarao.

Kada biste morali da opišete "Senke nad Balkanom" u jednoj rečenici - kako bi glasila?

- Surov svet izgubljenih duša.

A Srbiju danas?

- Izgubljen svet surovih ljudi.

Koliko se danas promenio odnos prema glumi i umetnosti u odnosu na početak vaše karijere?

- U Srbiji nimalo. Mi poštujemo, kao narod, našu pozorišnu i filmsku umetnost. Kult glumca se neguje. Škola je i dalje dobra. Bogu hvala, nije sve dobro uništeno.

Kakav je položaj dramskih umetnika danas u Srbiji?

- Kako koga. Uglavnom smo zadnja rupa na svirali i trinaesto prase. Dobro je što smo svaštojedi, pa se snalazimo. Ima i ovih što kukaju. Svega ima.

Pošto intervju izlazi na Uskrs, kako vidite ulogu crkve u savremenom srpskom društvu: kao duhovni oslonac, društveni autoritet ili političkog aktera?

- Crkva je sastavni deo sistema svuda u svetu. Ona je nepromenljiva konstanta u vaspitavanju naroda. Crkva je kuća svima nama. Tako bi trebalo da bude.

Uskrs je vreme obnove i preispitivanja - šta za vas lično znači ovaj praznik?

- Nema Vaskrsa bez smrti. Vaskrs je dokaz da je život imperativ vredan borbe i istrajnosti. Vaskrs je meni radost i dokaz postojanja ljubavi.

Koliko vam je važno da u životu pravite pauze i "reset", posebno nakon intenzivnih projekata?

- Pauze su incidenti. Moj organizam, moj mozak i duša su u konstantnom pogonu.

Šta vas danas najviše zabrinjava u društvu u kojem živimo?

- Najviše me zabrinjava otuđenost i individualnost. Zabrinjava me što je zajedništvo ideološko a ne iz potrebe.

A šta vam daje nadu?

- Deca.